Zašto yoga a ne fitnes

(b92)

Na našim prostorima većina ljudi, na žalost, još nema skoro nikakve informacije o enormnoj vrednosti yoge. A od onih koji i nešto znaju, dosta njih ne ume da poveže i iskoristi ono što yoga nudi sa svakodnevnim životom.

Piše: Predrag Gnjatić, učitelj joge
http://www.sidhasanayoga.com

. Da li je to zbog nedostatka kvalitetnih učitelja, ili zato što je ovde kriterijum za kvalitet toliko nizak, pa ljudi ulažu svoje dragocene resurse u stvari koje ne deluju, ili možda zbog poremećenosti osnovnog vrednosnog sistema u samom čoveku, bog bi ga znao. Bez obzira šta je uzrok, dobra vest je da je došlo vreme za fundamentalnu korekciju ili promenu. Energija Novog Doba može da se oseti čak i u vazduhu. To sva deca osećaju, ali ne još i većina starijih generacija. Sada, hteli ne hteli, moraćemo da se menjamo, ako hoćemo da opstanemo kao vrsta. Pristup koji smo do sada imali očigledno ne deluje. Da bismo se usaglasili sa tom novom energijom, sve što je potrebno, za početak, jeste malo senzitivnija percepcija ili receptivnost, kako bi uticaj te nezaustavljive sile Doba Vodolija uradio svoje – pokazao nam istinu o tome gde smo trenutno i otvorio nam nove puteve rasta.

Yoga, za razliku od drugih sistema vežbanja, afirmiše sazrevanje i otvaranje na svim nivoima. Ona je bila, jeste i biće IN u svim dobima, a posebno danas, kada nam je duboko preispitivanje i korekcija celokupnog pristupa najpotrebnije. Sa yogom se naša perspektiva menja iz „Ja to ne mogu“ u „Osećam se sposobnim za sve“ ili „Ja mogu sve“. Tako da nema više potrebe da se držimo svoje udobne zone, ili „sigurice“, i da samo mislimo na to kako da preživimo.

Ako bismo pričali šta sve yoga donosi istrajnom i iskrenom u namerama praktikantu, mogli bismo da pričamo i pričamo do sutra. Ipak, ostavićemo to svakome od nas, koji je doživeo neke blagodeti yoge, da priča za sebe. A u ime ove teme, ono što je interesantno reći – u pitanju su naučni i medicinski izveštaji – jeste, na primer, poređenje efekata yoge i fitnesa.

Fitnes programi	Yoga
Simpatički nervni sistem dominantan, ili "beži bori se i sledi odgovor"	Parasimpatički nervni sistem dominira, ili "relaksacioni odgovor"
Kortikalni region mozga aktivan	Sabkortikalni region mozga dominira
Ubrzani siloviti pokreti	Lagana dinamičnost i statični pokreti
Povećana mišićna tenzija	Normalizovan mišićni tonus
Visok rizik povrede	Nizak nivo povrede mišića i ligamenata
Napor je maksimalno naprezanje (disanje nepravilno i haotično)	Napor je minimalan, relaksirana i energizovan (disanje je prirodno i kontrolisano)
Neizbalansirana aktivnost suprotnih grupa mišića	Balansirana aktivnost suprotnih grupa mišića
Takmičarski ciljno orjentisan pristup	Netakmičarski orijentisan pristup
Fokus je napolju (na dostizanju prstiju, konačne linije, itd.)	Fokus je usmeren unutra (na osećaju poze i disanja)
Razvoj je ograničen na oblikovanje mišića ili spoljašnje pojave	Bezgranična mogućnost za razvoj na svim poljima
Fitnes programi nas ostavljaju sa osećanjem umora i stvaraju dosadu	Posle Yoge osećamo se osveženi, energizovani, relaksirani i srećni istovremeno

Posle ovoga, nepotrebno je da odgovaramo na pitanje „Zašto yoga, a ne fitnes?“. Sasvim je očigledno šta je pravi odgovor. Međutim, bez obzira na neuporedivu prednost yoge u odnosu na sve druge sisteme vežbanja, yoga nije za svakoga. Drugim rečima, yoga je za svačije telo, ali nisu svi pojedinci spremni za proces promene koji yoga pokreće, i u vezi toga nema pretvaranja. Oni od nas koji su spremni da se odreknu svoje sigurne, udobne zone, treba da znaju da:

- Yoga nije još jedan (idiot)izam
Yoga je rezultat beskrajnog eksperimentisanja pojedinaca koji nikada nisu imali nameru i interes da od toga prave instituciju ili sistem. Yoga je igranje sa sobom na vrlo intiman i direktan način. To je igra odraslih, kao dečija igra – kaže Joel Kramer. U svakom slučaju, yoga je iznad svakog idiot-izma i vere u prazno. Ona je empirijska holistička nauka za lične svrhe.

- Yoga stimuliše pojačan protok životne energije kroz naše psihofizičke sisteme
Prosto rečeno, kada energija ponovo poteče našim nervnim kanalima, mi više nećemo moći mirno da sedimo (na primer, ispred TV ekrana), dok život prolazi pored nas. Drugim rečima, umesto spektatora ili autsajdera moraćemo da budemo vatreni učesnik u izazovima koje nam život nudi. Jer, povećanja životna energija plus koncentracija i etičnost jesu stvarna moć da se uradi bilo šta – ako treba i planine da se pomere – na putu do samoostvarenja. Ako, kojim slučajem, ipak nastavimo starim pasivnim obrascem ponašanja, moraćemo da ponovo ugušimo energiju. Zato, u početnim fazama prakse umesto mira, možemo iskusiti pre nemir i stanje neizvesnosti. Ali ako znamo „kako došlo, tako i otišlo“ princip, neće biti problema da istrpimo trajanje.

- Yoga se vežba u svrhu nje same
Ovo je prilično teško shvatiti. Mada, ako kažemo da je ambicija u yogi jedna velika zamka, pošto nas u startu cepa i čini ozbiljnim za nešto što je u osnovi beznaporna nevina igra, biće nam lakše da pojmimo nešto što, u stvari, nema rezonskog smisla. Imalo ili nemalo rezona, jedino kada nismo ciljno orijentisani, možemo da se dovoljno opustimo, igramo svojim granicama i ne traćimo energiju na sulude pokušaje da dostignemo neki budući cilj. To je čista praksa yoge. Naravno, pre ili posle prakse možemo da imamo koji god hoćemo cilj – ako će to da nas inspiriše – ali ne i za vreme prakse. Ambicioznost u praksi povlači našu pažnju i energiju sa rada i živog procesa na cilj, ili „dostizanje“ ideala – što direktno utiče na smisao igre. I drugo, rekli smo da ambicija stvara rascep između toga gde jesmo i gde bismo želeli da budemo. Kao posledica toga, javlja se stres, uznemirenost, osećaj neuspeha i razočarenja. Sve ovo biva izbegnuto kada izvršimo korekciju pristupa.

- Yoga menja perspektivu iz: „To je nemoguće“ u „Ništa me neograničava – prema tome, sve je moguće“
Perspektiva „Ništa me ne ograničava“ jeste više unutrašnji osećaj da je sve moguće. To je stanje hrabrosti dok smo otvoreni na sve mogućnosti. To ne znači da smo prevazišli strahove, već sposobnost da uspostavimo pravi odnos sa emociom straha. Ako znamo da koreni skoro svih ograničenja, pa i straha, leže u psihi, onda, samim tim, možemo da odahnemo, i strpljivo sačekamo da yoga transformiše svu tu neintegrisanu mentalnu građu. Na kraju, ima li šta atraktivnije u životu nego pravljenje nemogućeg mogućim?

- Yoga diže iz „mrtvih“
Poznato je da čovek koji se čvrsto drži svoje udobne zone, u jednoj tački biva toliko umrtvljen i otcepljen od strasti i živog toka promene, da postaje nalik zombiju. Sada, moć yoge je takva da i zombija podigne iz mrtvih. Prema tome, kada se bavimo yogom, treba da imamo u vidu da to nije igračka za rekreaciju, već vrlo moćna alatka za transformaciju mraka u svetlo. Da budem iskren, ko ne želi da se menja, ko nije voljan da izadje van okvira svoje sigurne zone – to je svakako znak njegove slabosti – bolje da se odluči za neki iz repertoara fitnes programa. Uistinu, yoga je za one smele ljude koji se ne plaše da osete strah od promene i neizvesnosti, dok napuštaju svoju čauru. Šta još da kažem – yoga stvarno deluje.