Vruće kestenje ponovo nas mami iza svakog ćoška. A da je kestenje osim što je ukusno i zdravo, potvrđuje bečki zdravstveni stručnjak profesor Hademar Bankhofer. Zahvaljujući B-vitaminima i fosforu, kestenje jača nerve, lako je za probavu i sadrži aminokiselinu triptofan, iz koje organizam stvara hormon sreće-serotonin. Kestenje takođe pomaže da se višak kiseline u organizmu lakše razgradi. Nakon operacija i stresnih situacija kestenje se posebno preporučuje jer daje snagu. Kombinacija kalcijuma i fosfora u kestenu jača kosti i zube.
Poznata je izreka da kestenje goji. Da bi to sprečili Bankhofer savetuje da se kestenje ne jede kao užina već umesto obroka. Prednost kestenja je što ono brzo i dugo zasićuje. U jednom normalnom fišeku kestenja sastojane su vrednosti jednog menija od pet gangova (Meni se sastoji od gangova - sledova jela, npr. supa, glavno jelo, desert. Pet gangova predstavlja složeniji meni.), tvrdi Bankhofer.
Pre nego što je otkriven krompir, kestenje je važilo za glavnu životnu namirnicu.
No comments:
Post a Comment