Da li smo i pod kolikim rizikom za nastanak nekog oboljenja, tema je o kojoj razgovaramo sa profesorkom dr Ljiljanom Beslać-Bumbaširević. Ona objašnjava i šta su rizična ponašanja koja ugrožavaju zdravlje a koja možemo da izbegnemo.
– Kada je u pitanju prolazni poremećaj cirkulacije u mozgu usled delimičnog začepljenja krvnog suda i moždani udar, odnosno šlog, svakako možemo govoriti o dve grupe faktora rizika. Prvu grupu čine takozvani nepromenljivi faktori rizika – oni na koje ne možemo aktivno da utičemo. U tu grupu spadaju nasledni faktori – u današnje vreme gotovo svako od nas može da se priseti bar jedne bake ili deke, roditelja koji je imao neki lakši ili teži oblik poremećaja moždane cirkulacije. Jedna od stvari na koju takođe ne možemo da utičemo jeste vreme – s godinama života raste i rizik od poremećaja cirkulacije i razvoja oboljenja koja su direktno povezana sa njom. Rođenjem nam je određen i pol, pa iako se kod muškaraca nešto češće javljaju poremećaji cirkulacije u mozgu i moždani udar, kod žena imaju teže posledice, viši stepen invaliditeta i smrtnosti.
S druge strane, postoji i čitav niz faktora rizika na koje možemo da utičemo načinom života. Delovanjem na njih, učestalost od moždanog udara može da se smanji čak za 50 odsto, što je i dostignuto u razvijenim zemljama sveta.
Govoreći o faktorima rizika na koje možemo da utičemo, dr Beslać-Bumbaširević posebno ističe hipertenziju, pušenje, šećernu bolest, povišene masnoće u krvi, fizičku neaktivnost, gojaznost, nepravilnu ishranu, srčane bolesti (aritmije, infarkt miokarda). Upozorava:
– Povišen arterijski pritisak se drukčije naziva i tihi ubica, jer je bolest koja ne daje simptome, a razara krvne sudove u celom organizmu. To je razlog što ovu bolest treba dijagnostikovati na samom početku, a onda uporno i agresivno lečiti. Lekovima treba održavati vrednosti pritiska 120–130 sa 80–85 mmHg.
Šta još možemo da učinimo sami za sebe? Verujte, mnogo šta. Na primer, da se odreknemo pušenja. Pušenje je jedna od navika koje se možemo osloboditi, jer nas, osim novca, može koštati i trajnog poremećaja zdravlja. Na šećernu bolest kao jedan od faktora rizika takođe je moguće uticati – pravilnom ishranom i disciplinovanim pridržavanjem terapije koju je preporučio dijabetolog. Ali, naša sagovornica skreće pažnju i na neke manje poznate činjenice.
– Visok nivo masnoća, holesterola i triglicerida u krvi moguće je kontrolisati odgovarajućom ishranom, a izuzetno i dodatkom nekih od lekova za smanjenje nivoa masnoća u krvi. Savremeni život podrazumeva i često dugotrajno sedenje, u kancelariji ispred monitora kompjutera, ili kod kuće ispred televizora, što direktno utiče na usporenje krvotoka i poremećaj cirkulacije. Zato budite aktivni u slobodno vreme – umerena fizička aktivnost predstavlja jedno od najdelotvornijih preventivnih ponašanja za dobro zdravlje.
Faktor rizika na koji nesumnjivo možemo da utičemo jeste i prekomerna telesna težina. O tome naša sagovornica kaže:
– Gojaznost je često povezana sa modernim načinom života i predstavlja faktor rizika na koji možemo da utičemo. Redukcija telesne težine i pravilna ishrana, bogata svežim voćem i povrćem, smatraju se jednim od najvažnijih koraka u prevenciji razvoja tranzitornog ishemičnog napada i moždanog udara.
Kod osoba sa više faktora rizika pre svega se preporučuje redovna kontrola i lečenje, kao i promena stila života – redovne, svakodnevne šetnje i pravilna ishrana. Dodatno, u svetu a i kod nas, lekari za prevenciju vaskularnih bolesti, pre svega srca, preporučuju i svakodnevno uzimanje aspirina u malim dozama od 100 mg. Ovo se odnosi samo na osobe kod kojih je lekar procenio potrebu za preventivnom terapijom i kod kojih ne postoji kontraindikacija za primenu acetilsalicilne kiseline.
Sve u svemu, nekoliko malih, ali svakodnevnih koraka na životnoj stazi zdravlja nesumnjivo vode ka zdravoj, dugoj i lepoj starosti.
No comments:
Post a Comment