Dijeta - u čemu najčešće grešimo?

Izvor: poslovnazena.biz
Na početku svake dijete preduzimamo drastične korake u nadi da ćemo brzo izgubiti nakupljene naslage – odričemo se slatkog ili proveravamo svaku etiketu na proizvodu u nadi da će sadržavati što manje kalorija. Pa ipak, koliko god vam namere bile dobronamerne, neke od klasičnih grešaka potkradaju se gotovo svakom. Evo nekih.

Prejedanje niskokaloričnim namirnicama – imajte na umu da namirnice s malo ili bez masnoća obično sadrže više šećera kako bi se nadoknadio nedostatak masnoća, što znači da sadrže više kalorija nego "obične" verzije istog proizvoda.

Nedovoljna konzumacija vode – osim rizika od dehidracije, vrtoglavice i nemogućnosti jasnog razmišljanja, manjak vode u organizmu može dovesti do prejedanja, jer je vrlo lako zameniti žeđ s glađu. Kako biste izbegli ovo pijte barem 1,5 litru vode dnevno. Čini se mnogo, ali tokom dana, pogotovo kada spoljne temperature rastu, pićete i više, a da nećete biti ni svesni toga.

Pijenje soka umesto vode – kupovni voćni sok sadrži šećer, što znači da ima dodatnih kalorija i ne sadrži vlakna kojeg ima u svežem voću. Radije sami napravite sok od sveže isceđenog voća ili još bolje - pojedite ga, jer ćete imati osećaj sitosti.

Izbegavanje malih obroka - možda se čini kao najbolji način za smanjenjem unosa dodatnih kalorija, ali ovo je jedna od lošijih taktika koje možete preduzeti. Naime, izbegavanjem manjih obroka kada ste gladni postajaćete sve gladniji i gladniji pa je verovatnije da ćete se tokom glavnog obroka koji sledi – prejesti. Za male obroke poželjno je jesti voće, povrće, žitarice...

Izbegavanje masnoća – jedna od važnih hranjivih stvari koja je odgovorna za normalno funkcioniranje neurološkog i imunološkog sustava, svakako je masnoća koja će vas učiniti sitima i zadovoljnima. Naravno, postoje loše i dobre masnoće, a dobre ćete naći u maslinovom ulju, ribi, orašastim plodovima... Izbegavajte preteranu konzumaciju mesa i mesnih prerađevina, hranu prženu u dubokom ulju, čips...

Izbegavanje ugljenih hidrata – kao i masnoće, ugljene hidrate ni u kojem slučaju nije preporučljivo izbaciti s jelovnika. Oni su osnovni izvor energije koja je potrebna našem telu i mozgu kako bi uopšte mogao funkcionisati.

Izbegavanje deserta – i dok je za mršavljenje poželjno menjanje loših prehrambenih navika, potpuno izbacivanje deserta s jelovnika nije baš dobra ideja. Ako nikada sebi ne priuštite neku od svoje omiljene hrane, osećaćete se depresivno, nezadovoljno pa je vrlo moguće da lako i brzo odustanete od svog plana za mršavljenje. Priuštite sebi pokoji desert s vremena na vreme, ali vodite računa o količini.

Vežbanje kao izgovor za prejedanje – istraživanja su potvrdila da većina ljudi podcenjuje broj kalorija koji konzumira, a precenjuje broj onih koje sagori. Imajte na umu da vežbanje ne služi tome kako biste mogli više jesti, već da biste izgubili koji kilogram i poboljšali zdravlje. I u dane kada vežbate, pazite na to šta i koliko jedete.

Prebrzo jedenje – čoveku je obično potrebno oko 20 minuta jedenja kako bi se osećao sito. A ako hranu nemilosrdno trpate u sebe, veća je verovatnoća da ćete se prejesti, jer preduhitrićete signal koji vašem mozgu govori da ste siti. Stoga, jedite polako, dobro sažvačite svaki zalogaj i za koji dan ili nedelju imaćete koji kilogram manje.