U poslednje vreme ponekad se u medijima u prvi plan ističu pozitivna svojstva čokolade, kako bi se pokušalo s nje skinuti imiddž slatkog greha i predstaviti je kao namirnicu čije umereno konzumiranje može doneti i neke povoljne učinke za zdravlje. Koliko ima istine u tome?Čokolada potiče iz pretkolumbovske Srednje Amerike. Najnoviji arheološki nalazi pomerili su najraniju poznatu upotrebu kakaoa, njenog ključnog sastojka, na pre 3.000 godina. U glinenim posudama starima oko tri milenijuma, iskopanim na lokaciji Porto Eskondido u Hondurasu, pronađeni su tragovi teobromina – hemijskog spoja koji se može naći jedino u biljci kakaovca.
Stručnjaci tvrde da su nekada upotrebljavane za serviranje napitka koji se dobijao od slatke pulpe kakaovca, a verojatno se radilo o fermentisanom piću koje je sadržavalo oko 5 odsto alkohola. Tek kasnije su se u pripremanju napitka od kakaoa počele upotrebljavati semenke kakaovca, koje se i danas koriste u proizvodnji čokolade. U Evropu je prvi put stigla s Kristoforom Kolumbom, koji je doneo nekoliko zrna kakaovca španskom kralju Ferdinandu i kraljici Izabeli, a kasnije ju je mnogo detaljnije predstavio konkvistador Hernando de Soto.
Danas je čokolada mnogima omiljena poslastica, najčešći poklon za razne povode, a poneki ljudi su do određene mere i zavisni od nje. Zato se svaka vest o pozitivnom uticaju čokolade na zdravlje prati s posebnim interesom.
Šta za sada znamo o njenim učincima? Sto grama čokolade sadrži oko 500 kalorija, 8 grama belančevina, 60 grama ugljenih hidrata i 30 grama masti, kao i male količine kalcijuma i gvožđa. Sadrži i polifenole – antioksidanse, zbog čega joj se pripisuje pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. Tamna čokolada poseduje flavonoide, grupu antioksidansa koji povoljno deluju na kardiovaskularni sistem i štite od raka. Takođe, čokolada je namirnica bogata kalorijama, s velikom količinom zasićenih masti. Antioksidansi iz čokolade utiču na smanjenje LDL – holesterola, poznatog i kao loš holesterol, koji se povezuje sa srčanim oboljenjima. No, ipak je najbolje ne zavaravati se misleći da jedete čokoladu zato što je dobra za zdravlje. Nekoliko poslednjih istraživanja ukazalo je na to da bi tamna čokolada (s oko 70 odsto kakaoa) mogla pozitivno uticati na snižavanje krvnog pritiska, ali nijedno od njih nije dokazalo učinke na duže vreme.
Prevladavajuće mišljenje među stručnjacima jeste da ljudski organizam ne podnosi velike količine neobrađenog kakaoa, a za terapeutski učinak trebalo bi dnevno pojesti 100 grama tamne čokolade.
Međutim, tom količinom u telo bismo uneli i oko 500 kalorija (što je otprilike četvrtina ukupnog preporučenog dnevnog unosa), te preko 30 odsto masnoća. Zato, u redu je počastiti se čokoladom s vremena na vreme, ali postoje mnogo bolji načini za poboljšavanje rada srca i krvnih sudova.
Nema ništa loše u tome da priznamo kako je čokolada fina i da je jedemo iz čistog zadovoljstva. Uostalom, hrana jeste pre svega gorivo, ali i užitak koji ne treba zanemariti, sve dok nemate problema sa zdravljem i/ili težinom.
Za čokoladu se često kaže i da je afrodizijak, ali za to nema dovoljno pouzdanih dokaza. Pored naučnih činjenica, nemoguće je govoriti o čokoladi a da se ne spomene i njen sasvim subjektivni učinak: kod mnogih ljudi upravo konzumiranje čokolade među svom ostalom hranom izaziva daleko najveći užitak. Većina ljudi na popisu ima dosta hrane koju voli da jede, ali mnogi će vam reći da u čokoladi najviše uživaju.
Jasno je da ćete se ugojiti ako budete jeli puno čokolade, ali ako budete umereni, verovatno vam nijedan stručnjak neće zameriti što ćete posegnuti za jednim ili dva rebra čokolade da biste utopili tugu ili ulepšali dan koji je krenuo nizbrdo.
No comments:
Post a Comment