Dosije grudi: Nežne i snažne

Stavite sebe na prvo mesto i razmislite o tome šta radite za svoje emotivno i fizičko zdravlje. Na vreme posvetite pažnju najlepšim simbolima svoje ženstvenosti i zaštitite ih preventivnim pregledima i zdravim navikama.

Piše: Iva Jerković
Izvor: Sensa, magazin za srećniji zivot

Da li ponekad spustite pogled prema svojim grudima i osetite posebnost toga što ste žena? Vaše telo zahvaljujući grudima može da othrani novi krhki život, nije li stoga ta lepota moćna? I baš zato treba je zaštititi i negovati. Nažalost, moderan način života svakim danom sve više ugrožava naše grudi, a time i celokupno zdravlje.

Taj negativan uticaj ne bi bio tako snažan da ponekad mi žene ne zaboravimo na sebe i ne posvećujemo nužnu pažnju sopstvenom zdravlju. Ako je do sada sve ostalo bilo na prvom mestu, u mesecu borbe protiv raka dojke neka prevencija dođe na vrh liste prioriteta, jer, setite se, bez zdravlja ste nemoćni da učinite bilo šta, za bilo koga.

Različiti uzroci

Ako mislite da je rak dojke nešto što se događa nekom drugom, treba da znate da u Srbiji svaka dvanaesta žena oboli i da godišnje 1.500 umre od raka dojke. Ako se bolest otkrije dovoljno rano, izgledi za izlečenje skoro su stopostotni.

„Toliko je faktora koji utiču na hormonski sistem žene i svaka od nas drugačije reaguje na njih, tako da je nemoguće izolovati nedvosmislene uzročnike raka dojke. Ono što kod jedne žene može da podstakne nastanak karcinoma, drugu neće ni dotaći. Ipak, postoje zajednički faktori rizika. Već sama činjenica što ste žena povećava taj rizik. Muškarci, kao što znamo, retko obolevaju od raka dojke. To nam govori da na rast zloćudnog tkiva deluju hormoni estrogen i progesteron. Nadalje, ako je neko u porodici bolovao od te bolesti, rizik se povećava. Najugroženije su žene između 50. i 69. godine, ali i žene iznad 40. godine sa prekomernom telesnom težinom budući da masnoća produkuje estrogen“, objašnjava prof. dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju.

Danas se sprovode mnoga istraživanja koja pokazuju da neke životne navike mogu da doprinesu razvoju tumora, ali bi bilo neozbiljno i površno, kaže dr Borojević, zaključiti da bilo koja od njih samostalno uzrokuje rak dojke. Taj tumor nastaje pod uticajem mnoštva unutrašnjih i spoljašnjih faktora koji gotovo nikada nisu istovetni. Budući da rak dojke nije jednoznačan pojam, dakle ima različitih vrsta koje rastu različitom brzinom i različito se šire, niko ne može da predvidi kod koga će se i kada razviti bolest, bez obzira na to da li ima genetsku sklonost ili ne. Međutim, što je naš organizam jači i sposobniji za odbranu, verovatnije je da ćemo pobediti zloćudnu bolest. Pri tom, i čovekov mentalni i psihički profil podjednako je važan kao fizički odbrambeni štit.

„Treba znati da je rak dojke bolest gena. Dakle, naše ćelije rastu, razvijaju se, ali i umiru pod uticajem gena. Ako je oštećen, bilo da je takav nasleđen bilo da su na to uticali spoljašnji faktori, gen ne može adekvatno da komunicira sa ćelijom, tako da ona može pogrešno da tumači njegove signale i da počne nekontrolisano da raste, iz čega može da nastane tumor. Da bi tumor nastao, dovoljno je da samo jedna ćelija izgubi kontrolu nad svojim umnožavanjem“, objašnjava dr Borojević. Takve ćelije tumora svakog dana stvaraju se u našem organizmu, ali ih imunološki sistem prepoznaje i uništava. Problem nastaje kada je imunitet preopterećen i ne može pravovremeno da reaguje. Zato je životni stil, koji uključuje zdravu ishranu, kontrolu stresa i podjednaku brigu o psihičkom kao i o fizičkom zdravlju, jedan od glavnih faktora dobrog imuniteta.

Što ranije na pregled

Iako karcinom dojke najčešće pogađa žene starijeg životnog doba, više nije retkost da se i kod mlađih, dakle u četrdesetim, tridesetim, pa čak i u dvadesetim, razvije ta zloćudna bolest. Zato nikada nije prerano krenuti na preventivne preglede.

„Nekada je starosna granica za prvi preventivni pregled bila 30 godina, a sada to savetujemo već u dvadesetim. Neke mlade žene već u tim godinama imaju dobroćudne promene koje treba pratiti. Drugima ćemo, posle prvog pregleda, savetovati da dođu za nekoliko godina jer je njihovo tkivo takvo da se ne očekuju veće promene. Nema pravila, ali o dojkama treba voditi računa od onog trenutka kad se formiraju. Insistiramo na ranom otkrivanju karcinoma jer se bolest u toj fazi uspešno leči, dok u uznapredovalom stadijumu često ni ceo moćni medicinski arsenal koji napreduje iz dana u dan ne može da pomogne“, kaže dr Borojević.

Mamograf i ultrazvuk

Dva moćna oružja u otkrivanju tumora jesu mamografija i ultrazvuk. Iako je glavno sredstvo za otkrivanje promena na dojkama, mamografija, koja je rendgensko snimanje, nije precizna kod mladih žena jer je njihovo žlezdano tkivo vrlo gusto, tako da u takvom tkivu teško otkriva i dobroćudne i zloćudne promene. Kako s godinama u ženskim grudima masno tkivo sve više zauzima mesto žlezdanog, u njemu se promene mnogo bolje vide mamografskim snimkom. Zato se prvi mamografski pregled preporučuje u 40. godini, a ako je bilo slučajeva karcinoma dojke u porodici, onda i do pet godina ranije. Za prvi ultrazvučni pregled, kaže dr Borojević, nikad nije prerano, a svakako ga treba obaviti do 30. godine. Preglede posle toga treba obavljati na svakih šest meseci do godinu dana, ali i taj razmak zavisi od stanja, životnih navika i porodične anamneze svake žene.

Najbolje je kombinovati te dve metode. Dok mamografija daje prikaz cele dojke, ultrazvuk se usmerava na manje zone, koje može detaljnije da pregleda sa svih strana. Budući da se sve više usavršavaju i pokazuju jasniju sliku, ultrazvučni uređaji vrlo su delotvorni u otkrivanju promena u gustom tkivu. Tom metodom eventualni tumori mogu se otkriti čak i dve godine pre nego što postanu opipljivi. Najnoviji uređaji mogu otkriti promene veličine od pet-šest milimetara.

„Sam uređaj, međutim, koliko god dobar bio, nije dovoljan. Važno je da stručna osoba te snimke pročita, odnosno interpretira, kako joj ni najmanje promene ne bi promakle“, ističe dr Borojević i dodaje da je zato na preglede važno ići u proverene ustanove s dugogodišnjim iskustvom.

Živeti i preživeti

Ne zaboravite da rak dojke obično nema simptome i da ne stvara bol, pa su redovni pregledi jedini način da promene otkrijete na vreme. Mnoge se žene, međutim, takvih otkrića boje. Negde duboko u sebi na dečji način nadaju se da, ako ne znaju za problem, problema i nema. Svi znamo da je drugačije. A sa otkrivenim karcinomom može se živeti i – preživeti.

„Otkako sam se prvi put suočila sa karcinomom dojke, prošla sam sedam operacija, od čega su četiri bile operacije malignih tumora, ali nakon osam godina konačno sam zdrava i vesela, u punoj formi za dalje, za više“, piše Radmila Vesković, koordinatka volonterskih aktivnosti u Udruženju za žene obolele od raka dojke. Njena priča jedna je u nizu onih koje svedoče da izlaza ima, samo je pitanje želimo li na vreme da otvorimo oči.

Prirodni borci za zdravlje

Sve je više istraživanja koja proučavaju snažne biljne supstance iz različitih namirnica koje su nam nadohvat ruke. Neke od njih toliko su delotvorne da sprečavaju oštećenja DNK, što je osnovni razlog nastanka svih tumora

Na karcinome svih vrsta, odnosno na ono što ih podstiče i ono što ih blokira, usmerena su brojna istraživanja. Mnoga od njih pokazuju da neke prirodne supstance, na primer iz voća i povrća, podstiču snagu naših odbrambenih mehanizama.

U žiži interesovanja našli su se kupus, brokoli, zeleni čaj.

Kupus i srodne biljke poput kelja, karfiola, brokolija i raštana pokazali su se kao vrlo uspešni borci protiv karcinoma. Oni sadrže visoku koncentraciju biljnih aktivnih sastojaka glukozinolata, koji deluju na oslobađanje drugih supstanci iz biljaka sa antikancerogenim delovanjem. Istraživanja pokazuju da konzumiranje povrća iz porodice kupusa jednom-dvaput dnevno može da smanji rizik od raka dojke i do 40 odsto. Uz to, sadrže i I3C, koji čisti organizam od supstanci koje tumori proizvode, ali i menjaju metabolizam estrogena, što utiče na tumore zavisne od tog hormona, kao što je rak dojke.

Za i protiv vina

U toku su i najnovija istraživanja delovanja belog i crvenog luka. Francuski istraživači dokazali su da žene severoistočne Francuske koje često uzimaju tu namirnicu ređe obolevaju od raka dojke jer ona snažno deluje protiv nitrozamina, supstance koja podstiče nastanak tumora.

Od kada sve više navika preuzimamo s Istoka, u fokus je došao moćan začin kurkuma. Njegov glavni sastojak kurkumin ima različite farmakološke učinke, među kojima i snažno antioksidantno delovanje i antikancerogeni potencijal. U laboratorijskim uslovima pokazalo se da kurkumin može da zaustavi rast ćelija nekih vrsta raka, uključujući i rak dojke. Mnogi su se obradovali i reservatolu, sastojku crnog vina, za koji neka istraživanja pokazuju da, između ostalog, sprečava i karcinom dojke. Međutim, treba znati da alkohol povećava rizik od te bolesti.

Oprezno sa hemijom

Sigurno nijedna od tih namirnica odvojeno ne može da dobije bitku protiv karcinoma. Istraživanja pokazuju da zdrava ishrana, a time i zdrav životni stil, štiti DNK od oštećenja i tako smanjuje rizik od bolesti. Sve nabrojane namirnice (ali i mnoge druge) odlični su pomagači u tom procesu, ali samostalno sigurno nemaju tu moć. Njihovo delovanje zavisiće i od niza drugih navika. Zato treba znati da neki drugi negativni faktori mogu da umanje pozitivno delovanje. Jedan smo već spomenuli, a to je prekomerno unošenje alkohola.

Dobro razmislite o uzimanju oralne kontracepcije i hormonalne terapije. Iako imaju brojne prednosti, one blago podižu rizik od raka dojke. Pažljivo birajte kozmetičke proizvode i sredstva za čišćenje domaćinstva. Oni su prepuni supstanci koje mogu biti kancerogene i upravo zato dolaze u fokus naučnih istraživanja.

Birajte prirodne alternative kad god možete. Plastiku u kojoj držite hranu i piće zamenite staklom. Neke vrste plastike sadrže bisfenol, koji se povezuje s nastankom raka dojke jer se u telu ponaša kao estrogen.