Pešačenje i san čuvaju pamćenje

Saveti koji će vam pomoći da što manje zaboravljate

Izvor: blic.rs

Želite da uplatite dopunu za telefon, ali ne možete da se setite svog broja telefona. Nemate razloga za paniku! Prema najnovijim istraživanjima, više od 70 odsto Evropljana pati od rupa u memoriji.

Obično su posredi samo privremeni i kratkotrajni poremećaji, koji nemaju nikakve veze sa senilnošću ili nekim psihičkim poremećajima. Uglavnom je reč o zaboravnosti, koja je posledica rasejanosti, nepažnje i premorenosti. Uostalom, zaboravnost ima i neke pozitivne strane - naš mozak svakodnevno bombarduje tolika količina informacija da bi on eksplodirao da ne može da pravi automatsku selekciju poruka. Problem godina, međutim, ne treba zane­mariti. Vremenom pamćenje neizbežno gubi na efikasnosti i posle 65. godine zaboravnost je potpuno normalna „fiziološka pojava“. Ipak, ako se poznaju mehanizmi pamćenja, lakše ga je održati u dobroj formi.

Podela memorije
Memorija može da se podeli na neposrednu, kratkoročnu i dugoročnu. Neposredna je kada traje samo nekoliko sekundi (na primer, kada neki broj telefona pamtimo samo onoliko koliko nam je potrebno da bismo ga okrenuli, da bismo ga odmah zatim zaboravili). Kratkoročna je ako neku informaciju koja bi mogla da nas zanima čuvamo samo privremeno, a dugoročna je kada satima, danima, godinama ili celog života pamtimo sadržaje koje nipošto ne smemo da zaboravimo, između ostalog i zato što od njih zavisi naš opstanak.
Memorija nije lokalizovana u nekom određenom delu mozga. On se sastoji od različitih oblasti i svaka od njih ima određenu ulogu u prizivanju slika, pokreta, zvukova i informacija. Naučnici pretpostavljaju da je za dugoročnu memoriju zadužena cela moždana kora (naročito deo oko i iznad ušiju ako se gleda sa spoljašnje strane), dok su centri za neposrednu i kratkoročnu memoriju po svoj prilici smešteni negde duboko u mozgu (spolja gledano, negde iznad nosa).

Vežbajte pamćenje
Vitalnost uma u velikoj meri zavisi od načina života, pri čemu ključnu ulogu imaju ishrana, fizička i intelektualna aktivnost. Za dobru memoriju je neophodna uravnotežena ishrana, koja će mozgu obezbediti sve supstance neophodne za pravilno odvijanje svih biohemijskih procesa u njemu (belančevine, ugljeni hidrati, masti, vitamini, mineralne soli i enzimi). Treba, međutim, izbegavati tešku hranu pošto ona ne opterećuje samo želudac već i mozak.

Pešačenje pomaže pamćenju
Glavi prija i fizička aktivnost (pešačenje, vožnja bicikla, bavljenje bilo kojim sportom na amaterskom nivou) pošto povećava priliv krvi u mozak, koji tako ima na raspolaganju dovoljno kiseonika.
Osim toga, treba imati na umu da je mozak poput mišića kome je, da bi dobro funkcionisao, potreban stalni trening. Što ga više koristimo i što više veza uspostavlja neka nervna ćelija sa drugim neuronima, naše intelektualne sposobnosti su bolje.
Za borbu protiv mentalne lenjosti stručnjaci preporučuju čitanje, pisanje i učenje. Pomaže i rešavanje ukrštenih reči i drugih enigmatskih problema, igranje karata i šaha, učenje stihova i verbalnih ili numeričkih sekvenci napamet... I, naravno, ne treba zaboraviti ni dobar san (u proseku osam sati dnevno), bez koga nema bistrog uma.

Neprijatelji dobrog pamćenja
- Emotivni stres, mentalni premor, anksioznost ili apatija otežavaju fiksiranje uspomena i njihovo vađenje iz skladišta u kome smo ih pohranili. Emotivna ravnoteža je, dakle, uslov za dobro pamćenje.
- Memorija otkazuje i onda kada je mozak predugo izložen intenzivnoj aktivnosti.
- Zloupotreba nekih lekova (pilula za spavanje, sedativa ili antidepresiva) može negativno da se odrazi na pamćenje. Zato se strogo treba pridržavati uputstva lekara i nikada ih ne treba kombinovati. Kokteli ovih lekova mogu da oštete mozak.
- Prekomerno konzumiranje alkohola nipošto ne pogoduje pamćenju. Štaviše, ono je jedan od najčešćih uzroka oštećenja nervnih centara zaduženih za memoriju.

Priroda priskače u pomoć Neke biljke su pravi eliksiri za poboljšavanje pamćenja i mentalnih funkcija. U prvom redu ginko biloba jer sadrži supstance koje podstiču priliv krvi u mozak i, samim tim, pozitivno deluju na koncentraciju i mentalne sposobnosti. Optimalna doza je četiri kapsule od 15 mg dnevno. Ali, oprezno! Ginko bilobu ne treba da koriste osobe koje uzimaju antikoagulanse, pošto njeni efekti mogu da se nadovežu na efekte lekova protiv stvaranja ugrušaka i izazovu izlive krvi u mozgu. Stručnjaci za istočnjačku medicinu preporučuju i ginseng, koji deluje stimulativno na nervni sistem i daje energiju. Ovaj koren takođe štiti od stresa i povećava sposobnost pamćenja i učenja. Ne preporučuje se osobama koje pate od povišenog krvnog pritiska.