Prepoznajte silovatelja u trenu

Od ukupnog broja silovanja, u Srbiji se prijavi samo 6-8% slučajeva. U 90% slučajeva žrtva ćuti. U suštini seksualnog delikta nije sam seksualni čin, već je to agresija, nasilje, demonstriranje moći, želja za poniženjem žrtve, čak i osveta. Silovatelji su često neupadljive osobe, naizgled dobronamerne i prijatne. Morate da naučite da se sačuvate.

Autor: Marijana Živadinović
Izvor: magazin "Cosmopolitan"

A.N. dolazio je u kafić u kom je radila 22-godišnja žrtva. Nesrećna devojka ispričala je da je muškarac prema njoj bio ljubazan, da ju je danima obasipao komplimentima i da je bio veoma uporan u ubeđivanju da izađu. Te večeri i zajednički poznanik je izašao sa njima. Sve je izgledalo normalno. A.N. je ponudio devojci da je odbaci do njenog stana. I onda je nastala drama. Skrenuo je sa puta i, umesto kući, odvezao do mesta gde ju je silovao. Nije vredelo to što je molila, plakala. Fizički jači, lako je savladao svoju žrtvu.

„U slučaju silovanja, veoma je nezahvalno i opasno praviti bilo kakvu generalizaciju i tipologiju počinilaca jer je svaki slučaj individualan“, kaže dr Milena Stanković, psihijatar, specijalista sudske psihijatrije sa Odeljenja za sudsko psihijatrijsko veštačenje Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu.

Nasuprot laičkom mišljenju, većina zločinaca nisu mentalno obolele osobe. Mit o silovatelju koji je uvek psihički bolesna osoba nije realan. Zastrašujuća istina je da su to često porodični ljudi koji su uglavnom neupadljivog ponašanja, i u celini deluju kao sasvim prijatne i normalne osobe. „Međutim, oni u suštini nose patološki obrazac ponašanja, stručnim jezikom rečeno - oni imaju poremećaj ličnosti“, objašnjava doktorka Stanković. Takvi muškarci su emotivno nezreli, imaju pogrešno, neadekvatno shvatanje prava i potreba drugih, burno reaguju na odbacivanje i imaju slabu kontrolu agresivnih impulsa.

Teško je odgovoriti zašto oni siluju. Neki od njih u aktu silovanja pronalaze zadovoljstvo. Još jedan od razloga je njihova struktura ličnosti, preosetljiva na odbijanje: ukoliko se devojka upusti u flert, oni smatraju da je ona već pristala na seks. Ukoliko i dođe do dobrovoljnog seksualnog odnosa u toku kog se devojka u nekom trenutku predomisli i želi da prekine, on joj neće dozvoliti jer to za njega predstavlja čin odbacivanja. Patološka ličnost ovakvog muškarca nalaže mu da seksualni čin dovrši nasilno jer igra se završava kad i kako on želi.

Silovatelji koji imaju neku psihičku bolest ili su odranije poznati po kriminalnom dosijeu ne čine većinu, a i dovoljno su upadljivi, pa će ih se svaka normalna devojka kloniti. Međutim, kako prepoznati lovce na žrtvu koji se kriju iza maske dobronamernika? Silovatelji u gotovo 78 odsto slučajeva nisu bili potpuno nepoznati žrtvi. Poput seksualnih predatora, oni sa predumišljajem love svoj plen. Nemojte potcenjivati njihovu moć jer su izvanredni manipulatori. Slatkorečivi, mnogo obećavaju, glume osobu od poverenja, ponašaju se džentlmenski i zaštitnički, a nekad su u stanju da vas danima uporno osvajaju. Ukoliko dođe do kritične tačke, ne može se puno uraditi. Ali, zato možete preduzeti sve što je u vašoj moći da se nikada ne nađete u takvoj situaciji.

Intuicija kao pomoć

Žrtve često izveštavaju da su već pri prvom susretu sa silovateljem imale neko osećanje straha i kaju se što nisu poslušale taj unutrašnji glas. Ženama se zato često savetuje da ne ignorišu svoj predosećaj. „Koliko god glumili, patologija kod zlostavljača probija u nekim momentima. To opažamo svesno ili nesvesno i otuda osećanje straha u nama“, objašnjava doktorka Stanković.

Obratite pažnju, obično promene ponašanja nastaju kada on shvati da niste naseli na njegov mamac. U tom momentu će promeniti glas, uhvatićete zastrašujući pogled, ili će čak agresivno odreagovati - razbiće nešto ili nasrnuti na nekoga. Problem je što su ponekad vrlo mlade devojke istovremeno zadivljene ovim muškarcima, pa, iako ga se plaše, dopada im se ideja da budu sa „opasnim momkom“ jer imaju fantaziju o romantičnoj verziji „bitange i princeze“.

Realnost je, međutim, neuporedivo surovija. Nemojte sa njima rizikovati sopstvenu bezbednost.

Lolita sindrom

Poslednjih godina svedoci smo jednog sociološkog fenomena: vrlo mlade devojke ulaze u veze sa znatno starijim, situiranim i često oženjenim muškarcima. Takve devojke žele za sebe neku materijalnu korist, ali često ne slute gde ih to može odvesti.

Za svoje „momke“ one su statusni simbol, oni ih smatraju svojim vlasništvom, a odbijanje seksualnog čina često se završava silovanjem. „Nažalost, ovakvi se slučajevi najčešće ne prijavljuju jer se devojke boje reakcije tih moćnih ljudi i plaše se njihove osvete“, ističe doktorka Stanković. „Zato je savet mladim devojkama da budu obazrive i dobro promisle da li je bilo kakva korist vredna njihove žrtve i slobode.“

Alkohol - njihovo oružje

S.T. radi u inostranstvu, oženjen je i ima troje dece. Došao je na odmor u svoje rodno mesto i u kafiću cele večeri razgovarao sa dvema drugaricama. Bili su opušteni, smejali se, on ih je čašćavao pićem. Bilo je kasno, ponudio se da ih svojim kolima odveze kući. Jedna devojka je bezbedno stigla u svoj stan. Za drugu je kasnije na sudu tvrdio da je dobrovoljno pristala na seks, čak mu je, navodno, nakon toga tražila i novac. Njenu traumu silovanja ne može nadoknaditi nikakav novac.

„U 50% slučajeva počinitelj je bio pod dejstvom alkohola, a taj procenat je preko 75 kada je u pitanju žrtva“, upozorava doktorka Stanković. Alkohol nije sam po sebi uzrok, ali ako muškarac ima u sebi taj patološki obrazac, opijanje će ga samo pokrenuti. Ukoliko je i devojka malo popila, njeno rasuđivanje je slabije, teže će odoleti i lakše će naivno pristati na nagovore silovatelja koji je mogu dovesti u opasnu situaciju. Zato nikada ne prihvatajte izlazak sa nekim kog jedva poznajete. Ako on insistira na alkoholu, to je prvi znak da morate biti na oprezu. Ukoliko ste, ipak, malo popile, uvek zovite taksi i ne pristajte na ponudu da vas neko odbaci kući svojim automobilom.

Date rape drugs, droge za silovanje

Još opasnije od alkohola jesu popularno nazvane „droge za silovanje“. To su zapravo lekovi jakog hipnotičkog dejstva koje lekari prepisuju pacijentima kao lek protiv nesanice. Međutim, njihova zloupotreba je ogromna.

U nekim zemljama u regionu mogu se lako dobiti na recept, ali vrlo brzo završe u slobodnoj prodaji na ulici. Doktorka Stanković kaže: „Rohypnol, u uličnom slengu poznat kao ‘rufi’, jedna je od omiljenih droga silovatelja, a postoje dokazi da se koristi i kod nas.“ Kada se ovaj lek rastvori u piću, ono ne gubi ukus i ne može se primetiti. Posledice su potpuna opuštenost, malaksalost, smanjena sposobnost rasuđivanja, i što je najopasnije, kompletni gubitak pamćenja za vreme delovanja droge. Dešava se da se tada nad omamljenom devojkom smenjuje više zlostavljača, a da se žrtva i ne seća ovog grupnog silovanja. „Ako nakon nekog izlaska imate gubitak pamćenja, ako se nekih perioda ne možete setiti, a niste se opijali, obavezno se javite lekaru da bi se obavila toksikološka analiza”, oprezna je doktorka Stanković.

Ukoliko se ipak dogodi

Uvek nam se čini da se silovanje dešava nekim imaginarnim devojkama. To, međutim, može biti svaka od nas. Veoma je važno da se čitavo društvo osvesti jer ništa i nikome ne daje za pravo da nas ima bez naše dozvole. Za strah, osećanje krivice i poniženja počinilac mora biti kažnjen. Doktorka Stanković savetuje: „Ako vam se silovanje dogodilo, odmah se obratite najbližoj policijskoj stanici. Nemojte se kupati niti uklanjati tragove silovanja jer je to važno za sudsko veštačenje i prikupljanje dokaza. Silovatelji veoma često ponavljaju svoj zločin. Setite se da je javnost nedavno bila zgrožena I.M. koji je bio serijski silovatelj. Do svoje 29. godine silovao je 14 žena i, uprkos zatvorskoj kazni, ponavljao zločin. Prijavljivanje je način da se zlostavljači spreče u surovim namerama.“

A mi smo tu da jedna drugoj pružimo ruku i razumevanje. Autonomni ženski centar i Incest trauma centar u ovakvim situacijama nude besplatnu psihološku pomoć. Još važnije od toga, organizuju grupe samopomoći gde se susreću žene koje su imale slična iskustva i koje se, ipak, međusobno najbolje razumeju.

Društvo se mora osvestiti. Po zakonu, kazne za silovanje su od 2 do 18 godina, ali u praksi, silovatelji u Srbiji dobijaju male kazne za svoj zločin, čime su indirektno ohrabreni. Silovanje je teška trauma i društvo mora jasno pokazati da je na strani žrtava.

Šta su stereotipi, a šta pokazuje praksa

MITOVI, PREDRASUDE, UOBIČAJENA VEROVANJA

-Silovatelj je bolesnik, seksualni manijak.
-Silovatelj su „gladni seksa“.
-Oni siluju u trenutku seksualnog impulsa.
-Silovatelj je neznanac.
-Dešava se na prokazanim mestima, mračnim ulicama...
-Primenjuju oružje i ne govore mnogo.

STVARNOST

-Izuzev retkih primera, silovatelj je osoba sa prosečnim seksualnim nagonom.
-Često su to oženjeni ljudi koji imaju redovne seksualne odnose.
-Njima vlada želja za dominacijom. Silovanja su najčešće pripremana.
-Silovatelj i žrtva se često poznaju.
-Često u zatvorenim prostorima: kola, privatne kuće, kod agresora ili žrtve.
-Često je prisutno fizičko nasilje, brutalnost, pa i upotreba oružja ili noža.
-Uobičajeno je da se sve događa uz mnogo verbalnih pretnji, a nekada traje i satima.

Izvor: Autonomni ženski centar