„Šta biste vi uradili da vam na plaži non-stop ispadaju sunđerčići koje stavljate u kupaći i da imate grudi devojčice od 12 godina? Čak i najmanja veličina grudnjaka bila mi je kao ’Guliverova cipela’. Osećala sam se kao da mi nedostaje deo tela koji svi imaju a samo ja nemam. Eto, zato sam ugradila silikone, a ne da bih se eksponirala, poput estradnih zvezda. Sada sam prezadovoljna svojim izgledom. Više nemam kompleksa, a mogu bez stida da obučem i majice sa dekolteom“, priča za „Politiku“ A. J. (25), koja se nedavno podvrgla operaciji povećanja grudi.
Iako se prema upozorenjima Američke agencije za hranu i lekove pacijentkinje posle zahvata na grudima, između ostalog, mogu suočiti i sa komplikacijama kao što su preterano lučenje mleka, odumiranje tkiva grudi, popuštanje ligamenata, spuštanje dojki, pucanje implantata, svake godine armija od oko 330.000 Amerikanki ponosno umaršira u nove životne bitke naoružana popularnim silikonima. O broju Srpkinja koje se odlučuju na slične intervencije ne vodi se precizna statistika. Ipak, javnosti je dostupan podatak da glavni srpski distributer silikonskih pomagala, predstavništvo američke korporacije „Mentor“, koja za proizvodnju umetaka ima atest pomenute agencije, svake godine u Srbijuisporuči blizu 5000 komada. Nešto manje od trećine, prema grubim procenama, bude ugrađeno ženama posle amputacije dojke, uzrokovane kancerom. To je slučaj i sa Kruševljankom A. Đ. (29), koja je na svojevrsnom „genetskom lotou“ majke prirode dobila dobroćudni tumor. U poslednje vreme intenzivno je razmišljala o mogućnosti da jednim potezom „ubije dve muve“:
– Uskoro ću otići na operaciju grudi kojom ću rešiti dva problema: zdravstveni i estetski. Lekari su me uverili da umeci neće izazvati nove izrasline i da jednog dana neću imati problema s dojenjem. Jedino me brinu jaki bolovi na koje su me upozorili, kao i to kako će teći oporavak. Ipak, čvrsto verujem da će zadovoljstvo kada vidim kako je sve proteklo pobediti bol – priča naša sagovornica.
Prćast umesto „orlovskog” nosa
– Posle takvih operacija na telu postoji veliki nedostatak. Ipak, u plastičnoj hirurgiji gotovo da više ničega nema što ne može da se popravi. Ukoliko je neko unakažen u saobraćajnoj nesreći i ima realnu potrebu za više intervencija, samo treba da ima strpljenja. Takvim pacijentima operacije su najpotrebnije da bi im se život vratio na staro – kaže dr Jelena Šukrija.
Posebanhirurški zahvat, kojem su sklone prevashodno mlađe žene u konzervativnim sredinama, jeste operacija himena. Neke neiskusne „Pepeljuge“, u procepu između etikete „staromodnih i zatucanih“ koju im dodeljuju vršnjaci i surovog žiga kojim ih obeležavaju starije generacije, prerano, a neretko i na silu gube svoje „krhke staklene cipelice“. Tako se u nekim svetskim, ali i srpskim klinikama obavlja i „vraćanje devičanstva“, čemu se često podvrgavaju i prostitutke pod nagovorom mušterija sa posebnim zahtevima. Za mnoge stručnjake himenoplastika je i dalje potpuno neopravdan zahvat i puki hir. Ipak, u sredinama u kojima je izrazito jak religijski uticaj, kao što je to slučaj sa zemljama islamske veroispovesti, dokazivanje „netaknutosti“ tokom prve bračne noći deo je imperativnih običaja koje žene treba da poštuju. I na Zapadu se, doduše stidljivo, nevinost vraća u modu. Otome najbolje svedoči jačanje uticaja nevladinih organizacija poput američke „Prava ljubav čeka“, koja dobija sve više pristalica.
Sa druge strane, podvrgavanje hirurškim intervencijama može biti alternativno rešenje za smanjivanje porcije. Tako neke žene, posle niza propalih dijeta, odlučuju da naprave konačan rez i eliminišu višak masnih naslaga na bokovima, zadnjici, stomaku... Neudatima je to, kako kažu, i dobra investicijaza budućnost, od koje ne mogu da ih odgovore ni dobronamerni saveti stručnjaka da će imati bolove kao da su nepripremljene uradile hiljadu sklekova odjednom. Nije redak prizor da sa novim „trofejima“ u blizini „jačeg pola“ u borbi za pažnju zasene i prednje trapove skupih četvorotočkaša koji se parkiraju utzv. silikonskim zonama.
Kada „majstor u belom mantilu“ oseti preteranu „ubeđenost“, nerealne želje, pa čak i sumanute ideje kod pacijenta, „na scenu“ stupa još jedan specijalista – „lekar za dušu“.
– Jednom je u moju ordinaciju došla devojka ubeđena da joj je nos prevelik. To je već bila jedna opasna situacija, jer je mlada dama bila zaista prelepa prema svim kanonima. Imala je simetrično lice i pravilne crte, što je objektivno potvrdilo više osoba. To je ukazivalo da je reč o poremećaju telesne šeme, jednom od simptoma „difuzije identiteta“, pri čemu pacijent doživljava sebe kao izmenjenog, delom ili u celini – objašnjava dr Zoran Ilić, psihijatar.
„Draga, povećaj grudi”
– Tu ne možemo mnogo da uradimo, osim da takvom paru skrenemo pažnju na prolaznost veza i trajnost posledica operacija. Veliki je problem za lekara šta raditi u situaciji kada neko dođe i kaže „mene je moj partner naterao“. To je apel za pomoć. Ipak, to su izrazito retke situacije – kaže dr Ilić.
Prema njegovim rečima, čin odluke o tome da li će se neko podvrgnuti hirurškom zahvatu može se uporediti sa razlikom između potrebe, želje i luksuza.
– Tako, na primer, ako sam žedan, reč je o potrebi, ako želim pivo, to je želja, dok je izbor posebne marke piva već luksuz. Naravno da čovek koji je doživeo saobraćajnu nesreću ima potrebu da izgleda što približnije onome kako je izgledao pre udesa. Ali, ako neko godinama ima klempave uši i nikada mu to nije smetalo, a onda odjedanput počne da mu smeta, onda se postavlja pitanje šta je razlog. Trenutak u kome se dešava odluka neizmerno je važan. Jer, ako je nekome krenulo loše u životu na nekim bitnim poljima, onda bi ta operacija za njega bila kompenzacija. Sve ovo ne znači da će takav čovek biti zauvek srećan. Treba potražiti u sebi neke druge kvalitete, neke uspehe koji su više posledica sopstvenog napora – naglašava dr Ilić i dodaje da se privremeni doživljaj bespomoćnosti ne rešava plastičnom hirurgijom. Takođe, intervencija psihijatra je neophodna kada su želje za plastičnim operacijma posledica trenutnih psiholoških stanja ili nekih psihijatrijskih poremećaja. U drugim slučajevima – dodaje dr Ilić – estetske operacije mogu da u velikoj meri doprinesu porastu samopouzdanja.
Kada je bila devojčurak, američka glumica, pevačica i, kažu, strastvena ljubiteljka estetskih zahvata Šer verovatno nije ni sanjala da će jednog dana moći tako lako da se „reši“ nepotrebnog, a od Adama davno na korišćenje dobijenog rebra i time možda naglasi da je nastupilo doba vladavine emancipovanih žena, koje ne prezaju ni od plastične hirurgije. A možda će uskoro i ovo biti sasvim uobičajen zahtev „majstorima“ u belim mantilima: „Doktore, ugradite mi još zeleniju dužicu oka. Ili, ne, čekajte, neka bude sa tigrastim dezenom!”
No comments:
Post a Comment