Recepti iz pčelinje radionice

Izvor: glas-javnosti.rs

PRIMARIJUS DR KADIVKA STEVANOVIĆ, JEDAN JE OD PIONIRA PRIMENE APITERAPIJE U SRBIJI

Oblog od propolisa učiniće da vrlo brzo nestanu neprijatne kožne tvorevine virusnog porekla - bradavice i sitne promene kao što su papilomi

Primarijus doktor Kadivka Stevanović, specijalista socijalne medicine i apiterapeut, predsednik je Društva za borbu protiv raka u Nišu i član Glavnog odbora Društva Srbije za borbu protiv raka, jedan je od lekara koji su značajno doprineli afirmaciji i praktičnoj primeni apiterapiji u Srbiji. Dobitnik je značajnih društvenih priznanja za humani rad i aktivnosti u prevenciji zdravlja stanovništva.
- Moje prvo iskustvo u primeni apiterapije potiče upravo iz moje porodice, sa početka devedesetih godina. Posle operacije krajnika, suprug je svake godine u proleće u vreme oslobađanja „maca“ sa topola dobijao nepodnošljive napade kašlja i kijavice. Po preporuci kolege pčelara, pripremio je rastvor propolisa u prepečenici. Tim koncentratom (20 kapi u šoljici mlake vode) ispirao je grlo više puta u toku dana. Istovremeno, ispijao je tri puta po 20 kapi rastvorenih u šoljici čaja. NJegove tegobe su nestale još prvih dana po uzimanju ove terapije i više se nisu ponavljale - otkriva nam doktorka Kadivka Stevanović.

- Važno je reći da gotovo kod svih promena u ustima, propolis ima vrlo efektnu ulogu. To je zubobolja, krvarenje desni, afte, ugriz jezika... Samo nekoliko kapi propolisa rešiće problem.

- Male, ali vrlo neugodne opekotine u domaćinstvu (pre svega kod domaćica od vrele pare, pegle, ringle, rerne) rešavaju se nanošenjem propolisa na opečeno mesto u kontinuitetu sve dok crvenilo kože ne nestane.

- Veoma mi je zahvalna i poznanica kojoj sam predložila da na žulj koji je imala već trideset godina, zbog kojeg nije mogla da nosi cipele, stavlja oblog od propolisa, posle čega je žulj nestao.

- Takođe, oblog od propolisa koji se nanosi svakog dana i fiksira flasterom može da učini da bradavice i sitne promene u vidu visuljaka kože (papilomi) na vratu, licu ili leđima virusnog porekla vrlo brzo nestanu - objašnjava nam naša sagovornica.

PČELINJIM OTROVOM PROTIV BOLA

Apitoksin ili pčelinji otrov pojačava mikrocirkulaciju u blizini bolnog mesta što se retko može tako uspešno postići drugim vrstama terapije (fizikalna, tablete, masti, čajevi, injekcije, oblozi). Naravno, ovu terapiju možete primeniti pod uslovom da ne postoji alergija na pčelinji otrov - upozorava doktorka Stevanović.

- U sećanju mi je i sa početka moje apiterapeutske prakse mlađa žena koja je imala ubrzanu sedimentaciju eritrocita (preko 100 u prvom satu). Sva ispitivanja na organima bila su negativna, a kod nje se javila sumnja da ima rak. Moje razmišljanje o padu imuniteta pod uticajem stresa i velikih fizičkih napora kojima je bila izložena pokazalo se opravdanim. Pila je rastvor propolisa svakodnevno po 30 kapi tri puta dnevno sa po jednom kašikom meda i nakon dva meseca sedimentacija se stabilizovala, a ona se osećala kao sasvim zdrava osoba.

- Pčelinji ubod u blizini mesta koje boli (bilo da je u pitanju koleno, kuk, skočni zglob ili šaka, lakat ili rame i to bilo da je u pitanju reuma, povreda ili tišćeni bol) rešiće problem ako ste dovoljno vešti da uhvatite pčelu i „naterate“ je da vas ubode na željeno mesto. Ubode treba ponoviti prema potrebama ili čak svake sezone preventivno.

- Ovo su ukratko moja prva iskustva sa apiterapijom. Znatno opširnije prezentovala sam ih na 2. kongresu pčelara Srbije, 2002. godine u Aleksincu. Zapostavljeno područje apiterapije zvanične i narodne medicine zahteva da se njemu pokloni dužna pažnja za dobro zdravlje stanovništva naše zemlje, kao što se to čini i u drugim zemljama našeg okruženja, u Bugarskoj, Rumuniji, Rusiji, Češkoj, Nemačkoj i drugim - stav je naše sagovornice.

Istraživanje: Češći seks dobar za zdravlje

Autor: Tanjug

Novi savet za muškarce koji žele dugo da očuvaju svoju seksualnu funkciju je da seks upražnjavaju što češće, objavio je tim stručnjaka sa Univerziteta Tamperea u Helsinkiju.

Istraživanje obavljeno na gotovo hiljadu starijih Finaca tokom pet godina, pokazalo je da su oni koji su imali redovan seks na početku studije bili izloženi manjem riziku od erektilne disfunkcije (ED) u praćenom periodu. Naučnici su stoga ukazali da češće upražnjavanje seksa smanjuje rizik od problema sa erekcijom.
Tim sa Univerziteta u Tampereu, na čelu sa dr Juhom Koskimakijem, obavio je pomenutu studiju na 989 muškaraca starosti od 55 do 75 godina. Oni koji su prijavili upražnjavanje seksa ređe od jednom nedeljno imali su čak dva puta veće izglede da u narednih pet godina počnu da pate od ED-a u odnosu na ispitanike koji su redovno imali seks bar jednom nedeljno.
Ispitanici koji su prijavili upražnjavanje seksa tri i više puta nedeljno smanjili su rizik od ED-a čak četiri puta u odnosu na one koji su seks upražnjavali manje od jedanput nedeljno. Na razvoj te bolesti tako mrske u okvirima i muškog i ženskog sveta utiču i faktori kao što su godine, dijabetes i srčane bolesti, ali kada je finski tim i ta oboljenja uzeo u obzir, ispostavilo se da je učestalost upražnjavanja seksa ipak od presudne važnosti.

Riznica prirodne nege

Izvor: B92

U neka davna vremena, priroda nije bila tajna za čoveka. Bila je njegovo stanište i trpeza, prostor u kome je pronalazio sebi sklonište i lek, koji je delio sa svojim božanstvima. Nekada davno ljudi su verovali da su božanstva deo prirode, posvećivali su im planinske vrhove i izvore. Stara planina, kao postojbina boga Peruna, krije pravo bogatstvo lekovitih trava, čiji se čisti ekstrakti nalaze u proizvodima Stare planinske riznice.

Živeći u prirodnom okruženju, čovek je oduvek bio okrenut carstvu biljaka kao izvoru hrane i leka. Možemo da zamislimo da je upotreba lekovitog bilja stara koliko i čovečanstvo. To prijateljstvo je, verovatno, započeto instinktom. Probanjem raznih trava koje je nalazio, čovek je njihovim upoznavanjem i razlikovanjem, vekovima gomilao praktično iskustvo u pogledu njihovih blagotvornih dejstava. Tako stečena veština imala je svoje nevidljive puteve strujanja među generacijama. Danas je to deo tradicije, pomalo zaboravljeno znanje sakriveno u prirodnim oazama, obično daleko od svakodnevnog gradskog života.

Bez obzira da li bismo to želeli da priznamo, pripadnici smo doba u kome je nestalo poverenje prema prirodi. Sa napretkom tehnologije i hemijskih dostignuća, razvio se odnos prema prepatima za negu kao nečemu što nužno dolazi iz farmaceutske industrije. Za sve to vreme, priroda ostaje ogromna laboratorija u kojoj se odvijaju beskonačni, vrlo fini i delikatni hemijski procesi. U bilju se u veoma preciznim odnosima mešaju svi elementi za koje čovek zna (ili ne zna). Što je za nas veoma važno, te supstance su u prirodnom stanju, organski vezane, a upravo ih takve ljudski organizam prima i apsorbuje bez otpora i negativnih reakcija.

Stara planinska riznica

Od 1997. godine, Stara planina je Park prirode. Na ovom jedinstvenom lokalitetu raste oko 1900 vrsta samoniklih biljaka, od kojih su 160 lokalni ili regionalni endemi. Stara planinska riznica upravo ovde pažljivo odabira lekovite biljke i na tradicionalan način spravlja njihove ekstrakte, koji čine jedini sastojak proizvoda za svakodnevnu negu kose, lica i tela. Ono što ih izdvaja i čini različitim jeste odsustvo veštačkih aditiva i ostalih štetnih agenasa.

Ovakav princip proizvodnje podržava obnovljenu potrebu za životom u skladu sa prirodom, za zdravim životom. Bliskost prirodi i poverenje u njena darodavna svojstva osnova su pažnje koju je nužno pokloniti koži kao najvećem i najsloženijem ljudskom organu. Ljubav i optimizam posvećeni su pronalaženju i čuvanju lekovitih sokova po tradicionalnoj recepturi. Poznato je da je iz bilja veoma teško izvući potrebne supstance. Za to se troše tone trave, koje se podležu dugom procesu pripremanja do finalnog proizvoda. A to ih čini dragocenim.

U svakoj bočici proizvoda Stare planinske riznice nam se otkriva mogućnost da provirimo u carstvo misterioznih lekovitih svojstava i dobijemo ono najbolje iz njega. Da osetimo arome smoniklog bilja sa nepreglednih polja Stare planine, da čujemo šum planinskog vetra i uspostavimo kontakt sa sopstvenom autentičnom prirodom.

Pored zaštite i nege kose (šamponi i losioni) i lica i tela (kreme, losioni, kupke, pilinzi), ovi proizvodi otklanjaju tegobe izazvane stresom i štetnim uticajem spoljnih faktora. Zbog toga što je potreba za uspostavljanjem jedinstva tela i duha, za harmonijom koja će obnoviti dugo narušavani sklad, sve izraženija. Ovaj impuls energije i osveženja donosi sveukupan osećaj zadovoljstva i obnavlja zapostavljenu senzualnost čula.

Zaboravljeni jezik biljaka

Vreme je da ponovo progovorimo jezikom biljaka. Da naučimo veštine sprorazumevanja i oslušnemo šta one mogu da učine za naše zdravlje i osećaj uživanja u svom telu.

Beli luk

Zbog sumpornog jedinjenja aliina odličan je antibiotik i antiseptik, preporučuje se za lečenje kožnih bolesti, opadanja kose i perutanja glave.

Bosiljak

Sadrži vitamine B1, C i karotin. Ima antiseptička svojstva, kao i svojstva konzervansa. Koristi se kao sredstvo za umirivanje, stimuliše prokrvljenost kože, čisti je, pospešuje njenu elastičnost i pomaže regeneraciju.

Dragoljub

Upotrebljava se protiv opadanja kose jer tonično deluje na kožu i koren. Ima izraženu antibakterijsku moć i koristi se u lečenju disajnih organa.

Hajdučka trava

Ima jako baktericidno i antiinflamatorno dejstvo. Koristi se protiv gnojenja rana, leči upale, ispucane ruke, ranjive bradavice kod dojilja, osipe na koži, psorijazu. Zbog azulena (kao kamilica) ulazi u sastav preparata za sunčanje – sprečava crvenilo i upale.

Kamilica

Azulen sprečava upale, zapaljenja kože i sluzokože, umiruje i osvežava kožu, leči reumatizam, premorenost, preosetljivost, nesanicu. Koristi se protiv peruti i opadanja kose. Jedno je od najboljih sredstava za lečenje kože i sluzokože, kod opekotina, rana i čireva. Služi za ispiranje polnih organa, ojedenih mesta i očiju i uopšte za sve osetljive organe sa kojima se mora pažljivo postupati.

Eterično ulje kamilice je jedno od najdelikatnijih i veoma je pogodno za decu. Ima sedativno, antidepresivno dejstvo, ublažava bolove u mišićima, pomaže kod upaljenih tetiva i zglobova. Deluje umirujuće i stimulativno.

Kantarion

Taninska biljka, izaziva oporost i dovodi do stezanja tkiva. Smanjuje sekreciju i osetljivost kože i sluzokože i učvršćuje ih. Fenolska jedinjena koja se nalaze u kantarionu imaju izraženu antibakterijsku moć. Deluje antiseptički, ubija razne klice i mikroorganizme. Sadrži dosta karotina i vitamina C, pa ti i ostali sastojci deluju kao antibiotik. Deluje umirujuće na nervni sistem.

Kantarionovo ulje koristi se za spoljnu upotrebu za zaustavljanje krvi iz posekotina i deluje na zaustavljanje gnojenja, čime ubrzava zarastanje rana. Ublažuje opekotine od sunca, osetljivost i bol na ožiljcima. Ublažuje i smanjuje hemoroide i šuljeve. Masaža ovim uljem blagotvorno deluje kod bolova u krstima, zglobovima, kao i kod raznih iščašenja. Nagnječene, ugruvane, podlivene krvlju delove tela treba previjati oblogama natopljenim eteričnim uljem kantariona. Koristi se u kremama za problematičnu kožu, masnu kožu i kosu. Leči akne i reumatizam.

Kopriva

Vitaminska biljka koja sadrži mnogo kalcijuma, fosfora, gvožđa, vitamina C, A, B2, K, belančevine, ugljene hidrate, masti. Sadrži tanin, mnogo soli i hlorofila, mravlje, sirćetne i maslačne kiseline, karotena, fitosterola, lecitina, sluzi, voska. Koristi se protiv opadanja kose i peruti, hrani kosu, kožu i nokte i leči reumatizam i oboljenje zglobova.

Majčina dušica

Timolska biljka, koja je zbog prisustva timola antiseptik i konzervans, ublažava glavobolje, smiruje bolove u slučaju upale nerava, išijasa i reume, koristi se u kupkama, protiv peruti i opadanja kose.

Matičnjak

Sadrži etarsko ulje, tanin, gorke materije, smolu, sluz. Ulje sadrži citral i cittronelal – zato ima miris limuna. Koristi se za umirivanje nerava, u kupkama protiv neuralgije i reumatizma, za masažu - osvežava i otklanja telesni i duševni umor.

Nana

Menta je lekovita, mirisna, medonosna, začinska i industrijska biljka čija se lekovitost nalazi u listu. Pitoma nana je potpuno neškodljiva, bez štetnih posledica i navikavanja i može se svakodnevno upotrebljavati. Zbog svojih korisnih sastojaka, dejstvo ove biljke je višestruko, raznovrsno i primena joj je veoma široka. Primena mente je stara već hiljadama godina. Upotrebljava se kao blag, prijatan i neškodljiv lek za umirivanje. Otklanja glavobolju a neuralgične tegobe smanjuje ili potpuno neutrališe. Otklanja psihički umor, deluje antidepresivno, ublažuje stanje šoka i napetosti. Takođe ima lekovito svojstvo kod snižavanja temperature, ublažuje upale i odbija insekte. Ima afrodizijačko i stimulativno dejstvo. Pogodna je za upotrebu u kupkama, oblogama, uljima za masažu, lokalno.

Etarsko ulje sadrži mentol (do 50%) i menton (15-25%). Mentol ima jako baktericidno dejstvo, koristi se za dezinfekciju i kao aromatik, draži nerve u koži, lako isparava i zbog toga hladi zbog čega je blag anestetik, koristi se protiv bolova, neuralgije, reumatizma. List i eterično ulje propisuju sve farmakopeje u svetu, kotiraju se na raznim berzama, predmet su međunarodne trgovine i važne su sirovine za proizvodnju lekova, higijenskih, kozmetičkih i drugih preparata široke proizvodnje na svim kontinentima.

Neven

Sadrži flavonoide, karotinoide, saponine, polisaharide i eterično ulje. U vidu obloga, ulja, kreme, pa čak i sama sveža biljka ima važnu ulogu u dermatologiji i saniranju oštećene i iritirane kože, opekotina i bradavica. Deluje protivupalno, antiseptički i pomaže zaceljivanje rana, poboljšava cirkulaciju i pospešuje rast novog tkiva. Primenjuje se lokalno za lečenje upala sluznice usta i ždrela. Delotvoran je u lečenju dermatitisa, ekcema, herpesa, sunčanih eritema, psorijaze. Umiruje hemoroide i vaginalne infekcije. Sprečava opadanje kose i pospešuje njen rast.

Noćurak

Sadrži esencijalne masne kiseline (od 7-10%). Ulje sadrži i 72% linolenske kiseline, što predstavlja najbogatiji izvor biološki aktivnog vitamina F, ima osobine antioksidanta – neutrališe slobodne radikale koji su štetni za organizam i sprečava njihov nastanak i usporava proces starenja. Ulje noćurka pomaže kod nadražene i upaljene kože, neurodermatitisa, akni, ekcema,lišaja, psorijaze, gnojnih upala kože, čireva i rana.

Petrovac

Taninska biljka, koja sadrži 12% tanina, zbog toga je adstrigens – izaziva stezanje tkiva. Leči rane, posekotine, kožne bolesti

Ruzmarin

Etarsko ulje se jako ceni u farmaciji i kozmetici. Sastojci su mu: cineol, pinen, kamfor (po kome je dobio ime). Kao sastojak mnogih masti pomaže lečenje reumatskih tegoba, neuralgija, bolova u zglobovima. Deluje i lokalno, na koži antineuralgično, a umiruje i bolove kada se utrljava. Poboljšava prokrvljenost kože glave i pod njegovim uticajem smanjuje se proces opadanja kose. U ovom slučaju deluje kao antioksidans, neutralizacijom slobodnih radikala usporava proces starenja, a time sprečava i ćelavost. Zbog ovog svojstva nezaobilazni je sastojak preparata za ispiranje lica, losiona protiv opadanja kose, šampona za masnu kosu, mirisnih sapuna, parfema, toaletnih voda, soli za kupanje, mirisnih kupki.

Sremuš

Sadrži vredne mineralne soli, šećer, vitamin C, karotin, alicin zbog čega ima jako antibiotsko i antibakterijsko dejstvo, odličan je čistač organizma i blagotvorno deluje kod arterioskleroze, povišenog krvnog pritiska, bolesti jetre, pluća, pri čišćenju rana, želuca i creva.

Rtanjski čaj

Ima svojstva opšteg tonika koji jača organizam. Zbog svojih snažnih antiseptičkih karakteristika, upotrebljava se kod upala kože.

Timijan

Povećava fizičku snagu i popravlja duševno raspoloženje. Zbog izuzetnog antiseptičkog svojstva koristi se kod lečenja upala kože i sluzokože.

Vilino sito

Ima vrlo izražena antibakterijska svosjstva. Koristi se za lečenje kožnih bolesti, teško zalečivih rana i čireva.

Žalfija

Reguliše znojenje, leči od reumatizma, vrlo je stimulativna i podiže tonus. Ima protivupalno dejstvo, tako da se preporučuje kod svih zapaljenja.

ČOKOLADA: Umereno uživanje bez posledica

Izvor: dnevnikonline
U poslednje vreme ponekad se u medijima u prvi plan ističu pozitivna svojstva čokolade, kako bi se pokušalo s nje skinuti imiddž slatkog greha i predstaviti je kao namirnicu čije umereno konzumiranje može doneti i neke povoljne učinke za zdravlje. Koliko ima istine u tome?Čokolada potiče iz pretkolumbovske Srednje Amerike. Najnoviji arheološki nalazi pomerili su najraniju poznatu upotrebu kakaoa, njenog ključnog sastojka, na pre 3.000 godina. U glinenim posudama starima oko tri milenijuma, iskopanim na lokaciji Porto Eskondido u Hondurasu, pronađeni su tragovi teobromina – hemijskog spoja koji se može naći jedino u biljci kakaovca.

Stručnjaci tvrde da su nekada upotrebljavane za serviranje napitka koji se dobijao od slatke pulpe kakaovca, a verojatno se radilo o fermentisanom piću koje je sadržavalo oko 5 odsto alkohola. Tek kasnije su se u pripremanju napitka od kakaoa počele upotrebljavati semenke kakaovca, koje se i danas koriste u proizvodnji čokolade. U Evropu je prvi put stigla s Kristoforom Kolumbom, koji je doneo nekoliko zrna kakaovca španskom kralju Ferdinandu i kraljici Izabeli, a kasnije ju je mnogo detaljnije predstavio konkvistador Hernando de Soto.

Danas je čokolada mnogima omiljena poslastica, najčešći poklon za razne povode, a poneki ljudi su do određene mere i zavisni od nje. Zato se svaka vest o pozitivnom uticaju čokolade na zdravlje prati s posebnim interesom.

Šta za sada znamo o njenim učincima? Sto grama čokolade sadrži oko 500 kalorija, 8 grama belančevina, 60 grama ugljenih hidrata i 30 grama masti, kao i male količine kalcijuma i gvožđa. Sadrži i polifenole – antioksidanse, zbog čega joj se pripisuje pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. Tamna čokolada poseduje flavonoide, grupu antioksidansa koji povoljno deluju na kardiovaskularni sistem i štite od raka. Takođe, čokolada je namirnica bogata kalorijama, s velikom količinom zasićenih masti. Antioksidansi iz čokolade utiču na smanjenje LDL – holesterola, poznatog i kao loš holesterol, koji se povezuje sa srčanim oboljenjima. No, ipak je najbolje ne zavaravati se misleći da jedete čokoladu zato što je dobra za zdravlje. Nekoliko poslednjih istraživanja ukazalo je na to da bi tamna čokolada (s oko 70 odsto kakaoa) mogla pozitivno uticati na snižavanje krvnog pritiska, ali nijedno od njih nije dokazalo učinke na duže vreme.

Prevladavajuće mišljenje među stručnjacima jeste da ljudski organizam ne podnosi velike količine neobrađenog kakaoa, a za terapeutski učinak trebalo bi dnevno pojesti 100 grama tamne čokolade.

Međutim, tom količinom u telo bismo uneli i oko 500 kalorija (što je otprilike četvrtina ukupnog preporučenog dnevnog unosa), te preko 30 odsto masnoća. Zato, u redu je počastiti se čokoladom s vremena na vreme, ali postoje mnogo bolji načini za poboljšavanje rada srca i krvnih sudova.

Nema ništa loše u tome da priznamo kako je čokolada fina i da je jedemo iz čistog zadovoljstva. Uostalom, hrana jeste pre svega gorivo, ali i užitak koji ne treba zanemariti, sve dok nemate problema sa zdravljem i/ili težinom.

Za čokoladu se često kaže i da je afrodizijak, ali za to nema dovoljno pouzdanih dokaza. Pored naučnih činjenica, nemoguće je govoriti o čokoladi a da se ne spomene i njen sasvim subjektivni učinak: kod mnogih ljudi upravo konzumiranje čokolade među svom ostalom hranom izaziva daleko najveći užitak. Većina ljudi na popisu ima dosta hrane koju voli da jede, ali mnogi će vam reći da u čokoladi najviše uživaju.

Jasno je da ćete se ugojiti ako budete jeli puno čokolade, ali ako budete umereni, verovatno vam nijedan stručnjak neće zameriti što ćete posegnuti za jednim ili dva rebra čokolade da biste utopili tugu ili ulepšali dan koji je krenuo nizbrdo.

Zasto nas boli zeludac

Izvor: PRESS

Stres, žvakaće gume, laktoza i namirnice koje u sebi sadrže gluten, poput pšenice ili raži, neki su od razloga zbog kojih mnogi imaju problema sa želucem

Bolovi u stomaku i želucu u poslednje vreme muči sve više ljudi. Glavni razlog su stres, nezdrava ishrana, alkohol, kafa i boravak u zagušljivim prostorijama. Da bismo izbegli ove bolove, dovoljno je da se pridržavate zdravog režima ishrane. Tako, na primer, izbegavanjem laktoze, namirnica s glutenom, poput raži i pšenice, žvakaćih guma ili voća kao što su banane i jabuke, možete da pomognete sebi i proredite probleme s želucem.

GERB Gorušica koja se javlja tri do četiri puta nedeljno mogla bi da upućuje na gastrezofagealnu refluksnu bolest (GERB), prilikom koje se kiselina iz želuca vraća u jednjak. U tom slučaju svakako se treba konsultovati s lekarom, koji će propisati odgovarajuće neutralizatore kiseline. Ova hronična bolest nije opasna, i simptomi mogu da se ublaže uz određenu prehrambenu samokontrolu. Treba izbegavati citrusno voće (limun, pomorandža, mandarina i grejp), paradajz, jako začinjenu hranu, kafu, čokoladu i vino. Dobrodošli su žitarice, povrće i voće.

Stres

Stresni način života definitivno je najveća pretnja ravnoteži organizma. U trenucima psihičke napetosti hormoni stresa dodatno podstiču normalne kontrakcije želuca i debelog creva, što izaziva pojavu grčeva. Propratna pojava stresa je i loša ishrana bogata mašću i siromašna vlaknima, što pak izaziva zatvor i nadutost. Kada znate da vas očekuje stresan dan, pripremite nekoliko manjih obroka, a kafu zamenite čajem.

Fruktoza

Nutricionisti i lekari kao obavezan sastojak svake zdrave ishrane navode puno voća i povrća. Ali, ako ste osetljivi na fruktozu (voćni šećer), voće je u zoni opreza. Breskve i kajsije su poželjne, ali unos banana i jabuka koje sadrže visoki udeo fruktoze potrebno je smanjiti na najmanju moguću meru. Umesto isključivo voćnog obroka, zdravije je voće rasporediti tokom celog dana.

Žvakaća guma

Uzrok nadutosti može da bude i često posezanje za žvakaćom gumom. Iako je mnogima upravo to delotvorna metoda protiv konzumiranja grickalica, na taj se način u želudac unosi i puno vazduha, koji dovodi do nadimanja. Mnoge žvakaće gume bez šećera sadrže sorbitol, veštački zaslađivač koji u količinima većim od dopuštene izaziva nadimanje.

Laktoza

Uzroci problema s želucem ponekad leže u laktozi, mlečnom šećeru koji se nalazi u mleku, sladoledu i siru. Ako to i jeste slučaj, ne znači da se mlečnih proizvoda treba u potpunosti odreći. Jogurt sadrži enzime koji pomažu u varenju laktoze, dok ih tvrdi sir nema u velikoj meri. Isto tako, organizam možete da „naučite" na laktozu tako što ćete tri ili četiri nedelje nekoliko puta dnevno popiti malu količinu mleka. Ako je problem ozbiljniji, pa laktozu treba obavezno izbegavati, raznim suplementima nadoknađuje se njen smanjeni unos.

Gluten

Osim na mlečne proizvode i voćni šećer, možemo da budemo osetljivi i na gluten. Gluten je belančevina žitarica koja se nalazi u pšenici, raži, a manjim delom u ječmu i zobi. Osetljivost na gluten genetski je uslovljena, te zahteva disciplinovane prehrambene navike o kojima je potrebno konsultovati se s nutricionistom. Radnje zdrave hrane nude sve više proizvoda bez glutena, tako da odricanja i ne moraju da budu tako drastična kako bi na prvi pogled moglo da se čini.

Žrtvi je potrebna pomoć, a ne osuda

Nijedna od nas nemoze biti sigurna da joj se ovako nesto nece nikada desiti, nazalost :(

Izvor: politika.rs

Potresna ispovest silovane devojke, kako prenosi londonski „Gardijan”, trebalo bi da ohrabri i druge žene da se izbore da nasilnici budu uhapšeni i kažnjeni

Dvadesetsedmogodišnja devojka provela je veče sa svojim prijateljima slušajući muziku i igrajući. Na povratku kući, zajedno su uzeli taksi i ona je izašla na uglu ulice u kojoj je stanovala. Ostatak puta, tih nekoliko minuta do stana, prešla je peške, odbijajući da je neko otprati do kapije.

Na putu, već držeći ključ u ruci, primetila je da je prati neki muškarac. Takođe, zapazila je i da su obe brave od stana zaključane, što je značilo da su njene cimerke van kuće. Kako je otvorila vrata, muškarac ju je ugurao u kuću pritisnuvši joj nož uz grlo.

Londonski „Gardijan” preneo je ispovest ove devojke i njenu dvoipogodišnju borbu da se nasilnik osudi.

„Nisam imala snage da vrištim, toliko sam bila uplašena. Veći deo života sam provela u Londonu i uvek sam bila oprezna, samopouzdana i znala sam šta mogu da očekujem na ulici. Ipak, deo mene se u ovom trenutku nadao da on hoće samo da me opljačka”, opisala je početak drame i nastavila:

„Nada se brzo ugasila. U momentu kad me je gurnuo na naš stari crveni tepih shvatila sam da nikad više neću biti ista. Jednom rukom je otkopčao šlic, a drugom je izvrnuo moje ruke iza leđa. Pokušala sam da se izvučem, ali dobila sam nekoliko udaraca, a moj vrat je dodirnula hladna oštrica noža. ’Ponovi to i ubiću te’... Vreme je stalo”.

Ležeći na tepihu, devojka nije znala koliko daleko nasilnik namerava da ide. Koliko će je povrediti? Da li će njene cimerke naići i sprečiti ga da učini i nešto gore što je imao na umu? Da li će taj čovek ugroziti i njen život?

„Kad je na kraju bilo gotovo, izvrnuo je moju tašnu i otišao u noć s mojim mobilnim telefonom. Drhtavim rukama sam zaključala vrata za njim i briznula u plač. Pozvala sam policiju, koja je stigla u roku od nekoliko minuta”, priča ona.

Ostatak noći provela je u policijskoj stanici dajući izjavu. Posle uzimanja dokaza u stanu, policija je uzela DNK uzorke i od same žrtve. Takođe joj je uzeta i krv na analizu, da bi se proverilo da li je pri silovanju zaražena nekom polnom bolešću, hepatitisom ili hivom.

„Pregledale su me doktorka i sestra, od glave do pete. Tek posle detaljnog ispitivanja mogla sam da se istuširam. Budući da je moja odeća zadržana kao dokaz, dobila sam od njih malu torbicu sa kozmetikom, peškir, duksericu i donji veš. Tek tu sam dozvolila sebi da se opustim i pustila sam toplu vodu da mi se sliva niz telo”, opisala je susret sa forenzičarima, dodajući da joj je policija uzela izjavu profesionalno, tako da se oslobodila svakog osećaja krivice.

„Brinula sam da li će oni koji vode slučaj misliti da sam kriva što mi se to desilo. Hoće li misliti da je moja krivica zato što sam popila nekoliko pića? Da li će me smatrati glupom jer nisam ušla na zadnji ulaz? Ili će možda smatrati da preterujem? Nije trebalo da brinem. Uverili su me da niko ko je silovan ne može biti optužen da je kriv, jer je to kriminalno delo. Policijski posao je bio da utvrdi šta se desilo i da pronađe krivca, a ne da meni sudi”, rekla je devojka.

Ubrzo posle uzimanja svih dokaza i izjave, žrtva je odvezena neobeleženim policijskim kolima skoro do same kuće gde je stanovala. Nekoliko ulica dalje od kuće sačekale su je najbolja prijateljica i cimerka. Njih tri su se trudile da nonšalantno, kao da se vraćaju sa neke žurke, došetaju do kuće.

Narednih nekoliko nedelja proteklo je u susretima s policijom, snimanju izjava i testovima. Devojka se trudila da povrati kontrolu nad svojim životom, radila je kao i ranije. Većina kolega na poslu je znala samo da je bila pokradena, ne i ostatak priče. S roditeljima je bilo teže. Trebalo je skupiti snagu da im prizna i suoči se s njihovim besom i brigom.

„Trebalo je bar da im objasnim zašto nemam mobilni telefon. Takođe, sumnjalo se da je napasnik iz kraja gde sam živela, tako da sam tražila novi stan, jer me je policija upozorila da sam i dalje u potencijalnoj opasnosti. Tako sam odlučila da pređem kod roditelja dok ne nađem novo mesto za stanovanje”, objasnila je.

Za to vreme istraga je nastavljena tiho. Rezultati krvi bili su u redu i devojčin život se skoro normalizovao, čak se upoznala i sa divnim mladićem. I onda, skoro tačno godinu dana kasnije, stigao joj je poziv. Napasnik je uhapšen zbog nečeg drugog, ali su ga otkrili zahvaljujući DNK analizi. Ipak, nije se predavao. Nalazio je gomilu izvinjenja i alibija i suđenje je odlagano skoro godinu dana. Na kraju, prvog dana suđenja, devojci je javljeno da je promenio iskaz i da priznaje da je kriv. Nekoliko nedelja kasnije osuđen je na punu kaznu od deset godina.

„Posle svega, odlučila sam da o svemu ovom pišem, da bi i druge žrtve shvatile da je prijava silovanja ipak bolja od stalne patnje i ćutanja. Nadam se i da će ovaj moj tekst pomoći da još neki napasnici završe na isti način”, istakla je ova nadasve hrabra devojka.

Prevela i priredila Dušica Stojanović-Čvorić

Pešačenje i san čuvaju pamćenje

Saveti koji će vam pomoći da što manje zaboravljate

Izvor: blic.rs

Želite da uplatite dopunu za telefon, ali ne možete da se setite svog broja telefona. Nemate razloga za paniku! Prema najnovijim istraživanjima, više od 70 odsto Evropljana pati od rupa u memoriji.

Obično su posredi samo privremeni i kratkotrajni poremećaji, koji nemaju nikakve veze sa senilnošću ili nekim psihičkim poremećajima. Uglavnom je reč o zaboravnosti, koja je posledica rasejanosti, nepažnje i premorenosti. Uostalom, zaboravnost ima i neke pozitivne strane - naš mozak svakodnevno bombarduje tolika količina informacija da bi on eksplodirao da ne može da pravi automatsku selekciju poruka. Problem godina, međutim, ne treba zane­mariti. Vremenom pamćenje neizbežno gubi na efikasnosti i posle 65. godine zaboravnost je potpuno normalna „fiziološka pojava“. Ipak, ako se poznaju mehanizmi pamćenja, lakše ga je održati u dobroj formi.

Podela memorije
Memorija može da se podeli na neposrednu, kratkoročnu i dugoročnu. Neposredna je kada traje samo nekoliko sekundi (na primer, kada neki broj telefona pamtimo samo onoliko koliko nam je potrebno da bismo ga okrenuli, da bismo ga odmah zatim zaboravili). Kratkoročna je ako neku informaciju koja bi mogla da nas zanima čuvamo samo privremeno, a dugoročna je kada satima, danima, godinama ili celog života pamtimo sadržaje koje nipošto ne smemo da zaboravimo, između ostalog i zato što od njih zavisi naš opstanak.
Memorija nije lokalizovana u nekom određenom delu mozga. On se sastoji od različitih oblasti i svaka od njih ima određenu ulogu u prizivanju slika, pokreta, zvukova i informacija. Naučnici pretpostavljaju da je za dugoročnu memoriju zadužena cela moždana kora (naročito deo oko i iznad ušiju ako se gleda sa spoljašnje strane), dok su centri za neposrednu i kratkoročnu memoriju po svoj prilici smešteni negde duboko u mozgu (spolja gledano, negde iznad nosa).

Vežbajte pamćenje
Vitalnost uma u velikoj meri zavisi od načina života, pri čemu ključnu ulogu imaju ishrana, fizička i intelektualna aktivnost. Za dobru memoriju je neophodna uravnotežena ishrana, koja će mozgu obezbediti sve supstance neophodne za pravilno odvijanje svih biohemijskih procesa u njemu (belančevine, ugljeni hidrati, masti, vitamini, mineralne soli i enzimi). Treba, međutim, izbegavati tešku hranu pošto ona ne opterećuje samo želudac već i mozak.

Pešačenje pomaže pamćenju
Glavi prija i fizička aktivnost (pešačenje, vožnja bicikla, bavljenje bilo kojim sportom na amaterskom nivou) pošto povećava priliv krvi u mozak, koji tako ima na raspolaganju dovoljno kiseonika.
Osim toga, treba imati na umu da je mozak poput mišića kome je, da bi dobro funkcionisao, potreban stalni trening. Što ga više koristimo i što više veza uspostavlja neka nervna ćelija sa drugim neuronima, naše intelektualne sposobnosti su bolje.
Za borbu protiv mentalne lenjosti stručnjaci preporučuju čitanje, pisanje i učenje. Pomaže i rešavanje ukrštenih reči i drugih enigmatskih problema, igranje karata i šaha, učenje stihova i verbalnih ili numeričkih sekvenci napamet... I, naravno, ne treba zaboraviti ni dobar san (u proseku osam sati dnevno), bez koga nema bistrog uma.

Neprijatelji dobrog pamćenja
- Emotivni stres, mentalni premor, anksioznost ili apatija otežavaju fiksiranje uspomena i njihovo vađenje iz skladišta u kome smo ih pohranili. Emotivna ravnoteža je, dakle, uslov za dobro pamćenje.
- Memorija otkazuje i onda kada je mozak predugo izložen intenzivnoj aktivnosti.
- Zloupotreba nekih lekova (pilula za spavanje, sedativa ili antidepresiva) može negativno da se odrazi na pamćenje. Zato se strogo treba pridržavati uputstva lekara i nikada ih ne treba kombinovati. Kokteli ovih lekova mogu da oštete mozak.
- Prekomerno konzumiranje alkohola nipošto ne pogoduje pamćenju. Štaviše, ono je jedan od najčešćih uzroka oštećenja nervnih centara zaduženih za memoriju.

Priroda priskače u pomoć Neke biljke su pravi eliksiri za poboljšavanje pamćenja i mentalnih funkcija. U prvom redu ginko biloba jer sadrži supstance koje podstiču priliv krvi u mozak i, samim tim, pozitivno deluju na koncentraciju i mentalne sposobnosti. Optimalna doza je četiri kapsule od 15 mg dnevno. Ali, oprezno! Ginko bilobu ne treba da koriste osobe koje uzimaju antikoagulanse, pošto njeni efekti mogu da se nadovežu na efekte lekova protiv stvaranja ugrušaka i izazovu izlive krvi u mozgu. Stručnjaci za istočnjačku medicinu preporučuju i ginseng, koji deluje stimulativno na nervni sistem i daje energiju. Ovaj koren takođe štiti od stresa i povećava sposobnost pamćenja i učenja. Ne preporučuje se osobama koje pate od povišenog krvnog pritiska.