h1n1 cinjenice

Cinjenice koje bi svi trebali da znamo.

Skinuto sa sajta svetske zdravstvene organizacije:

Sta ja mogu da uradim?

Updated 11 June 2009
Sta je sa koriscenjem maske? Sta WHO preporucuje?

Ako nisi bolestan nema potrebe da nosis masku.
Ukoliko si u kontaktu sa obolelom osobom (brines o njoj), mozes da nosis masku za vreme dok si u bliskom kontaktu sa bolesom osobom i bacite je posle kontakta. Takodje operite detaljno ruke posle kontakta.

Kada i kako se koristi maska?

Ukoliko ste bolesni a morate da putujete ili da budete u blizini drugih osoba, prekrite usta i nos maskom.

Najvaznije je da se maska koristi pravilno u svim situacijama. Nepravilna upotreba maske moze da dovede do sirenja infekcije.

Kako da znam da sam oboleo od gripa tipa A(H1N1)?

Bez adekvatne medicinske pomoci je jako tesko razlikovati sezonski grip od gripa tipa A(H1N1). Tipicni simptomi na koje treba obratiti paznju su slicni simptomima sezonskog gripa a to su: temperatura, kasalj, glavobolja, malaksalost, nadrazeno grlo i curenje nosa. Potvrdu o zarazenosti virusom gripa tipa A (h1n1) moze da vam da iskljucivo medicinsko osoblje.

Sta da radim ukoliko sumnjam da sam se razboleo?

Ukoliko se ne osecate dobro. imate visoku temperaturu, kasljete i boli vas grlo:

* ostanite kuci i nemojte da idete na posao, u skolu ili uopste u guzvu;
* odmarajte se i uzimajte dosta tecnosti;
* pokrijte usta i nos kada kasljete i kijate, a ukoliko koristite maramice pazite na koji nacin ih odlazete. Operite ruke odmah posle toga sa sapunom i vodom ili ih ocistite vlaznim maramicama na bazi alkohola;
* ukoliko nemate maramicu pri kijanju i kasljanju pokrite usta unutrasnjom stranom svog lakta;
* kada ste u blizini drugih koristite masku koja ce vam pomoci da ne sirite viruse ali se potrudite da je koristite pravilno;
* obavestite porodicu i prijatelje o vasem stanju i pokusajte da izbegnete kontakte sa drugim osobama;
* ukoliko je moguce kontaktirajte zdravstvenog radnika pre nego sto se uputite kod lekara da bi ustanovili da li je potrebno da dolazite na pregled ili ne.

Da li da koristim terapiju protiv virusa sada za svaki slucaj ako se razbolim?

Ne. Antivirusna terapija (oseltamivir ili zanamivir) se uzima samo ako vam to kaze vas lekar. Ne bi trebalo da kupujete i uzimate antivirusne lekove da bi sprecili pojavu ili se lecili protiv novog gripa na svoju ruku, bez recepta. Nemojte da nabavljate antivirusnu terapiju preko interneta.

Warning on purchase of antivirals without a prescription [pdf 35kb]

Sta je sa dojenjem? Da li da prestanem sa podojima ako sam bolesna?

Ne, osim ako vam to lekar ne kaze. Istrazivanja ostalih tipova gripa ukazuju da dojenje ima efekat zastite za bebu - ono prenosi bebi mamine celije koje se brane protiv infekcije i snizava rizik po bebino zdravlje. Dojenje pruza najbolju hranu za bebu i povecava faktore koji uticu na bebinu odbranu od bolesti.

Kada je potrebno da se potrazi medicinska pomoc?

Osoba koja ima problema sa plitkim disanjem, koje imaju problem sa disanjem uopste ili ako temperatura traje duze od tri dana. Roditelji malog deteta koje ima problema sa ubrzanim ili teskim disanjem, upornom temperaturom ili gubljenjem svesti treba odmah da se jave lekaru.

Kucna nega - odmarajte se, pijte dosta tecnosti, koristite lekove za bolove - ovo je dovoljno za oporavaku najvecem broju slucajeva. (Za decu i mladje osobe se preporucuje da uzimaju analgetike koji nisu na bazi aspirina zbog rizika od pojave Raye sindroma. )

Da li da idem na posao ako imam grip i osecam se dobro?

Ne. Bez obzira koji tip gripa imate (sezonski ili grip tipa A (h1n1)) potrebno je da ostanete kuci svo vreme dok imate simptome. Ovo je predostroznost kojom stitite svoje kolege i sve ostale iz vase okoline.

Mogu li da putujem?

Ukoliko se ne osecate dobro ili imate simptome gripa ne bi trebalo da putujete. Ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu potrazite savet lekara.

Maslinovim uljem protiv raka dojke

blic online
Antioksidansi polifenoli, koji se nalaze u hladno ceđenom maslinovom ulju, smanjuju dejstvo gena HER2 koji utiče na razvoj raka dojke, pokazali su rezultati istraživanja španskih naučnika.

Havijer Menendez iz Katalonskog onkološkog instituta i Antonio Segura Karetero s Univerziteta u Granadi su, ispitujući koji su sastojci najefikasniji protiv raka dojke, utvrdili da nerafinisano maslinovo ulje dobrog kvaliteta sadrži veliki broj "fitohemijskih" sastojaka koji mogu da izazovu odumiranje kancerogenih ćelija, preneli su francuski mediji.
Naučnici su, međutim, istakli da rezultate njihovog "in vitro" istraživanja treba još potvrditi i na ljudima. Ukoliko rezultati budućih istraživanja budu pozitivni, polifenoli bi mogli postati nova vrsta lekova protiv raka, preneli su francuski mediji.

Obojite radošću svaki dan

Glas javnosti

JEDNOSTAVNI SAVETI ZA ZABAVNIJI I ISPUNJENIJI ŽIVOT

Što više želite da saznate o svetu i ljudima koji vas okružuju, to će vam život postati strastveniji

Što viŠe želite da saznate o svetu i ljudima koji vas okružuju, to će vam život postati strastveniji
Umorni ste i nezadovoljni jer ne postoje uzbuđenja u vašem životu, tako da se on pretvorio u rutinu. I onda kada odlučite da promenite nešto, ta odluka je kratkog daha. Umesto da iznova ponavljate istu grešku, pokušajte da sledite navedene savete koji bi trebalo da budu zabavni, a sigurno će i pomoći da ih se pridržavate.
Više se osmehujte
- Svaki dan se pogledajte u ogledalo i darujte sebi zadovoljan i blag osmeh. Kako jedan grafit kaže, osmeh je jedina kriva linija koja u životu može da ispravi mnogo toga.
Dovoljno se odmarajte
- Ako vam je već toliko teško da se priviknete na ideju da „džabalebarite“ i da se odmarate, pronađite neki jednostavan hobi - čitajte, slikajte ili izrađujte nakit. Ipak, ne postavljajte sebi ciljeve vezane za hobi i od opuštajuće aktivnosti sebi stvarate stres.
Postanite znatiželjni
- Što više želite da saznate o svetu i ljudima koji vas okružuju, to će vam život postati strastveniji. Radoznalost će vam pomoći i da postanete otvorenija i fleksibilnija osoba.
Obojite život
- Birajte različito voće i povrće, raznobojnu odeću, ali i prijatelje.
Voda je neophodna
- Osam čaša tečnosti neophodno je za pravilno funkcionisanje. Ako imate mogućnosti, u prostoriji u kojoj boravite postavite malu (ali prirodnu) fontanu. Pretakanje i žubor vode jonizira prostor.
Kupite alat
- Verovali ili ne, popravke po kući su zabavne i nemojte dopustiti samo muškarcima da se zabavljaju.
Prebacite se na ribu
- Ne samo da ishrana bogata morskim plodovima smanjuje rizik srčanog napada, nego uopšteno pomaže očuvanju zdravlja, a i popravlja raspoloženje.
Slušajte
- Umetnost komunikacije krije se u pažljivom slušanju i shvatanju onog što je izrečeno, a ne u umeću da se kaže ono što se tačno misli.
Nikada ne završavajte dan s vestima
- U krevetu treba da se odmarate i prikupljate energiju za sledeći dan, a ne da razmišljate o onome što ste upravo čuli, bilo dobro ili loše. Dan uvek završite s nečim što vas opušta.
Postanite ranoranilac
- Probudite se trideset minuta ranije no što to obično činite i to vreme iskoristite za meditaciju, jutarnju šetnju, vežbice, molitvu...
Ne zaboravite na zdravstvene preglede
- Naučite da redovno odlazite na potrebne kontrolne preglede čak i ako se ne osećate loše. Mnoge bolesti, čak i one najpodmuklije, mogu da se drže pod kontrolom ukoliko se otkriju na vreme.
Sklapajte nova prijateljstva
- Stara prijateljstva treba negovati, ali morate dopustiti i novim osobama da vam uđu u život.
Napravite generalno spremanje
- Generalno čišćenje napravite najmanje dvaput godišnje, ali redovno barem jednom mesečno napravite ga u blažem obliku.
Vratite se prirodi
- S obzirom na to da ste tokom većeg dela dana okruženi veštačkim stvarima i mašinama, trebalo bi da se potrudite da se svesno vratite prirodi, bar po pitanju ishrane i nege tela.
Probudite se srećni
- Možda vam se ne čini tako, ali zapravo ovo je jednostavno. Čim otvorite oči recite: „Danas sam odlučio da budem srećan/ srećna“.

Šta sve može čaša mleka

Izvor: politika

Lepota egipatske kraljice Kleopatre ušla je u legendu. Priča se da je za svoju baršunastu kožu trebalo da zahvali svakodnevnom kupanju u mešavini vode i mleka, kojoj su dodavani maslinovo ulje i med. Međutim, osim za ulepšavanje, ova mešavina u domaćinstvu može da se upotrebiti na mnoge korisne načine.

Masnoću sa kuhinjskih podova prekrivenih linoleumom lako ćete ukloniti ako pod obrišete mešavinom vode i sirćeta – na osam litara vode dovoljno je sipati čašu belog vinskog sirćeta. U vodu za ispiranje dodajte šolju kiselog mleka, izglancajte, i pod će zablistati.

Potamnelo srebrno posuđe i nakit zasijaće kao novi ako ih ostavite da odstoje pola sata u kiselom mleku. Ako vam nije pri ruci, dobro će doći i obično mleko u koje ste dodali malo sirćeta. Srebrninu zatim operite u mlakoj vodi kojoj ste dodali blagi deterdžent, isperite je i izglancajte mekom krpom.

Staro i ispucalo porcelansko posuđe ne morate baciti. Spustite ga u lonac, preko njega sipajte mleko, tako da ga potpuno prekrije, pa ga lagano zagrevajte dok ne provri. Zatim pustite da na tihoj vatri vri još 45 minuta. Posuđe izvadite iz mleka tek kad se ohladi – sve pukotine ili većina njih će nestati.

Uz pomoć ovog belog napitka rešićete se i mnogih fleka. Mrlje od mastila na odeći očistićete ako tkaninu preko noći ostavite u mleku a zatim je operete na uobičajeni način. Na isti način skinućete i fleke od kafe. Ako se polijete vinom ili voćnim sokom, na mrlju što pre sipajte so i prelijte je vodom kako biste je neutralisali. Ostatke vina ili soka skinućete ako odeću pre pranja ostavite da odstoji u mleku. Fleke od rđe uklonićete sa tkanina ako isflekano mesto natopite kiselim mlekom ili limunovim sokom i istrljate solju. Ostavite da se osuši na suncu, a zatim operite.

Obući i tašnama od lakovane kože vratićete stari sjaj ako ih prebrišete vatom natopljenom toplim mlekom, ostavite da se osuše, a zatim ih izglancate mekom krpom.

Do opekotina od sunca može doći i tokom hladnih dana, prilikom boravka na planini. Neprijatan osećaj pečenja i suvoću kože možete ublažiti ako na bolna mesta nanesete pastu od mleka u prahu, malo vode i prstohvat soli. Ova mešavina pomaže i prilikom ujeda insekata – dovoljno ju je namazati na mesto ujeda.

Posle završnih jesenjih radova u vrtu, ako nisu koristili zaštitne rukavice, mnogi baštovani imaju muke sa ogrubelim i pocrnelim rukama. Kad ni sapun ne pomaže, spas ponovo donosi mleko. Od ovsenog brašna i mleka treba napraviti pastu i njom protrljati šake. Ne samo što će mrlje sa ruku nestati, već će i koža biti mekša: vitamini A i E, kojih u mleku ima u izobilju, održavaju mladalački izgled kože, minerali i enzimi je čine mekom, dok joj mlečna mast daje vlažnost.

Više ljubavi i voća

Izvor: vijesti.cg.yu
Kako da ojačate imunitet

Kako se više bliži zima, dolazi i razdoblje prehlada, viroza i gripa. Manje sunca, manje vitamina - više rizika za odbrambeni sistem. Imajući to u vidu, bilo bi dobro prisetiti se nekih trikova kako da sve to izbegnemo. Imunitet su sve odbrambene reakcije našeg tela u borbi protiv raznih bolesti, ali se bez dodatne pomoći ipak ne možete izboriti sami protiv njih.

1. Jedite zdravo
Dovoljan unos proteina, kao i voća i povrća najjednostavniji je način za poboljšanje imuniteta. Osobe koje ne jedu meso, poput vegetarijanaca ili onih koji su na dijeti koja ga isključuje, imaju slabiji imunitet. Dakle, zimi povremeno jedite i slaninu i jaja, ali pazite na dobru podlogu vitaminima. Bez njih sve to nema smisla. Dakle, citrusi i jabuke moraju postati obavezan deo menija. Pošto, ispijanje velike količine vitaminskih napitaka verovatno neće smanjiti šanse za infekciju, mnogo je važnije zdravo se hraniti i u ishranu uvesti namirnice bogate vitaminima.

2. Vežbajte
Istraživanja su pokazala da redovno vežbanje povećava imunitet za 50%. Ako vam se ipak ne vežba po zimi onda vodite ljubav. Ljudi koji imaju aktivan seksualni život imaju jači imunitet od onih koji žive u celibatu.

3. Pijte jogurt
Dnevna doza probiotika, tzv. prijateljskih bakterija, smanjiće rizik prehlada, ali i njihovo trajanje. Kalcijum u mlečnim proizvodima odlična je pomoć u dijeti, održava čvrstoću kostiju i nivo mišićne mase, ali i pomaže pri sagorevanju masti. Probiotici su korisni za zdravlje tako da je dobro proveravati sastav proizvoda da biste se uverili da sadrži dobru bakteriju Lactobacillus rhamnosus GG (LGG). (op.a. AB kultura ima samo 0,1%mm i odlična je za probavu).

4. Med
Slatka, gusta, viskozna namirnica, koju medonosne pčele proizvode od nektara cvetova i odlažu u saće da sazri. Iako hemijski sastav meda zavisi od i od načina vađenja iz saća, može se sa sigurnošću reći da se sastoji od otprilike 180 supstanci od kojih su u najvećem delu (75%) zastupljeni jednostavni ugljeni hidrati, glukoza i fruktoza, koji se brzo pretvaraju u energiju i tako podstiču umnu i fizičku aktivnost.
Med povećava prirodnu otpornost organizma od bolesti jačajući imunološki sistem i zato je odlična kombinacija sa lekovitim napicima poput npr. zelenog čaja.

5. Zeleni čaj
Zeleni čaj je zahvaljujući visokom postotku antioksidansa, flavonoida i vitamina, izvrsno sredstvo za jačanje imuniteta, dok visoki udeo fluorida u čaju pomaže u očuvanju zdravih i čvrstih zuba. No, ne mora to biti zeleni čaj, birajte (crni, indijski, beli) ove zime jer ćete to najverojatnije piti svaki dan da biste se ugrejali. Da vam ne bi dosadilo da svaki dan pijete isto, kombinujte. Imate čajeve koji se zovu "zimski", dakle posebne mešavine trava prilagođene ovom godišnjem dobu.

6. Odeća i obuća
Svi smo već čuli onu kako "kapa glavu čuva". To ima preneseno značenje (glava - život, zdravlje). Preko glave gubimo najviše topline zato je sačuvajte kapama, šalovima, beretkama, izbor je veliki. Osim što je čuvar zdravlja, izvrstan je i modni detalj – pa, budite kreativni. A kako svaka "bolest dolazi s nogu" pobrinite se za dobre cipele/čizme, udobne i tople.

7. Manje spavajte
Evo sad jednog paradoksa - previše spavanja slabi organizam. Spavanje u pretoplim prostorima slabi organizam, a premalo spavanja takođe ne pomaže odbrambenom sistemu. Dakle, iako bi se zimi najradije zavukli pod ćebe i ostali pola dana u toplom, nemojte! Spavajte umereno ili 1-2 puta nedeljno manje od 6-8 sati koliko inače spavate. Time povećavate otpornost i ubrzavate rad organa. Spavaća soba neka ima nižu temperaturu od prostorije gde inače boravite, tako da telo mora da radi da bi se samo zagrejalo.

8. Pijte vino
Vino sadrži velik udeo antioksidansa koji neutrališu štetno delovanje slobodnih radikala i uzrokuju mnoge bolesti pa čak i rak. Osim vitamina C i tanina, izvanredan antioksidans u vinu je kvercetin koji je pokazao široko antikancerogeno delovanje. Za jačanje imuniteta – čaša vina na dan. Probajte kuvano vino - zaljubićete se!

9. Detoksikacija
Kako ste je primenjivali na proleće oslobađajući se negativnosti zime, tako se njome opet pripremite za zimu. Temeljno pročistite organizam iznutra da biste ga ojačali spolja.

10. Kupka i sauna
Ove zime priuštite sebi jednom nedeljno makar pola sata odmora. Za psihičko zdravlje. Upalite laganu muziku, napunite kadu, dodajte eterična i mirisna ulja, i samo se izležavajte. Stres nestaje sam od sebe. Odličan način za čišćenje kože, otvaranje pora, opuštanje mišića, a ako eterično ulje bude na bazi mentola, i za zdravije sinuse.

Više od 15 % populacije dobiće grip do februara, a hoćete li vi postati deo statistika zavisi od toga kako pripremite svoj imunološki sistem. Zato se bacite na posao.

Pritisak, tihi ubica

Izvor: politika

Koliko ćemo biti zdravi zavisi od načina života i ishrane

Redovna kontrola kao preventiva

Da li smo i pod kolikim rizikom za nastanak nekog oboljenja, tema je o kojoj razgovaramo sa profesorkom dr Ljiljanom Beslać-Bumbaširević. Ona objašnjava i šta su rizična ponašanja koja ugrožavaju zdravlje a koja možemo da izbegnemo.

– Kada je u pitanju prolazni poremećaj cirkulacije u mozgu usled delimičnog začepljenja krvnog suda i moždani udar, odnosno šlog, svakako možemo govoriti o dve grupe faktora rizika. Prvu grupu čine takozvani nepromenljivi faktori rizika – oni na koje ne možemo aktivno da utičemo. U tu grupu spadaju nasledni faktori – u današnje vreme gotovo svako od nas može da se priseti bar jedne bake ili deke, roditelja koji je imao neki lakši ili teži oblik poremećaja moždane cirkulacije. Jedna od stvari na koju takođe ne možemo da utičemo jeste vreme – s godinama života raste i rizik od poremećaja cirkulacije i razvoja oboljenja koja su direktno povezana sa njom. Rođenjem nam je određen i pol, pa iako se kod muškaraca nešto češće javljaju poremećaji cirkulacije u mozgu i moždani udar, kod žena imaju teže posledice, viši stepen invaliditeta i smrtnosti.

S druge strane, postoji i čitav niz faktora rizika na koje možemo da utičemo načinom života. Delovanjem na njih, učestalost od moždanog udara može da se smanji čak za 50 odsto, što je i dostignuto u razvijenim zemljama sveta.

Govoreći o faktorima rizika na koje možemo da utičemo, dr Beslać-Bumbaširević posebno ističe hipertenziju, pušenje, šećernu bolest, povišene masnoće u krvi, fizičku neaktivnost, gojaznost, nepravilnu ishranu, srčane bolesti (aritmije, infarkt miokarda). Upozorava:

– Povišen arterijski pritisak se drukčije naziva i tihi ubica, jer je bolest koja ne daje simptome, a razara krvne sudove u celom organizmu. To je razlog što ovu bolest treba dijagnostikovati na samom početku, a onda uporno i agresivno lečiti. Lekovima treba održavati vrednosti pritiska 120–130 sa 80–85 mmHg.

Šta još možemo da učinimo sami za sebe? Verujte, mnogo šta. Na primer, da se odreknemo pušenja. Pušenje je jedna od navika koje se možemo osloboditi, jer nas, osim novca, može koštati i trajnog poremećaja zdravlja. Na šećernu bolest kao jedan od faktora rizika takođe je moguće uticati – pravilnom ishranom i disciplinovanim pridržavanjem terapije koju je preporučio dijabetolog. Ali, naša sagovornica skreće pažnju i na neke manje poznate činjenice.

– Visok nivo masnoća, holesterola i triglicerida u krvi moguće je kontrolisati odgovarajućom ishranom, a izuzetno i dodatkom nekih od lekova za smanjenje nivoa masnoća u krvi. Savremeni život podrazumeva i često dugotrajno sedenje, u kancelariji ispred monitora kompjutera, ili kod kuće ispred televizora, što direktno utiče na usporenje krvotoka i poremećaj cirkulacije. Zato budite aktivni u slobodno vreme – umerena fizička aktivnost predstavlja jedno od najdelotvornijih preventivnih ponašanja za dobro zdravlje.

Faktor rizika na koji nesumnjivo možemo da utičemo jeste i prekomerna telesna težina. O tome naša sagovornica kaže:

– Gojaznost je često povezana sa modernim načinom života i predstavlja faktor rizika na koji možemo da utičemo. Redukcija telesne težine i pravilna ishrana, bogata svežim voćem i povrćem, smatraju se jednim od najvažnijih koraka u prevenciji razvoja tranzitornog ishemičnog napada i moždanog udara.

Kod osoba sa više faktora rizika pre svega se preporučuje redovna kontrola i lečenje, kao i promena stila života – redovne, svakodnevne šetnje i pravilna ishrana. Dodatno, u svetu a i kod nas, lekari za prevenciju vaskularnih bolesti, pre svega srca, preporučuju i svakodnevno uzimanje aspirina u malim dozama od 100 mg. Ovo se odnosi samo na osobe kod kojih je lekar procenio potrebu za preventivnom terapijom i kod kojih ne postoji kontraindikacija za primenu acetilsalicilne kiseline.

Sve u svemu, nekoliko malih, ali svakodnevnih koraka na životnoj stazi zdravlja nesumnjivo vode ka zdravoj, dugoj i lepoj starosti.

Dosije grudi: Nežne i snažne

Stavite sebe na prvo mesto i razmislite o tome šta radite za svoje emotivno i fizičko zdravlje. Na vreme posvetite pažnju najlepšim simbolima svoje ženstvenosti i zaštitite ih preventivnim pregledima i zdravim navikama.

Piše: Iva Jerković
Izvor: Sensa, magazin za srećniji zivot

Da li ponekad spustite pogled prema svojim grudima i osetite posebnost toga što ste žena? Vaše telo zahvaljujući grudima može da othrani novi krhki život, nije li stoga ta lepota moćna? I baš zato treba je zaštititi i negovati. Nažalost, moderan način života svakim danom sve više ugrožava naše grudi, a time i celokupno zdravlje.

Taj negativan uticaj ne bi bio tako snažan da ponekad mi žene ne zaboravimo na sebe i ne posvećujemo nužnu pažnju sopstvenom zdravlju. Ako je do sada sve ostalo bilo na prvom mestu, u mesecu borbe protiv raka dojke neka prevencija dođe na vrh liste prioriteta, jer, setite se, bez zdravlja ste nemoćni da učinite bilo šta, za bilo koga.

Različiti uzroci

Ako mislite da je rak dojke nešto što se događa nekom drugom, treba da znate da u Srbiji svaka dvanaesta žena oboli i da godišnje 1.500 umre od raka dojke. Ako se bolest otkrije dovoljno rano, izgledi za izlečenje skoro su stopostotni.

„Toliko je faktora koji utiču na hormonski sistem žene i svaka od nas drugačije reaguje na njih, tako da je nemoguće izolovati nedvosmislene uzročnike raka dojke. Ono što kod jedne žene može da podstakne nastanak karcinoma, drugu neće ni dotaći. Ipak, postoje zajednički faktori rizika. Već sama činjenica što ste žena povećava taj rizik. Muškarci, kao što znamo, retko obolevaju od raka dojke. To nam govori da na rast zloćudnog tkiva deluju hormoni estrogen i progesteron. Nadalje, ako je neko u porodici bolovao od te bolesti, rizik se povećava. Najugroženije su žene između 50. i 69. godine, ali i žene iznad 40. godine sa prekomernom telesnom težinom budući da masnoća produkuje estrogen“, objašnjava prof. dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju.

Danas se sprovode mnoga istraživanja koja pokazuju da neke životne navike mogu da doprinesu razvoju tumora, ali bi bilo neozbiljno i površno, kaže dr Borojević, zaključiti da bilo koja od njih samostalno uzrokuje rak dojke. Taj tumor nastaje pod uticajem mnoštva unutrašnjih i spoljašnjih faktora koji gotovo nikada nisu istovetni. Budući da rak dojke nije jednoznačan pojam, dakle ima različitih vrsta koje rastu različitom brzinom i različito se šire, niko ne može da predvidi kod koga će se i kada razviti bolest, bez obzira na to da li ima genetsku sklonost ili ne. Međutim, što je naš organizam jači i sposobniji za odbranu, verovatnije je da ćemo pobediti zloćudnu bolest. Pri tom, i čovekov mentalni i psihički profil podjednako je važan kao fizički odbrambeni štit.

„Treba znati da je rak dojke bolest gena. Dakle, naše ćelije rastu, razvijaju se, ali i umiru pod uticajem gena. Ako je oštećen, bilo da je takav nasleđen bilo da su na to uticali spoljašnji faktori, gen ne može adekvatno da komunicira sa ćelijom, tako da ona može pogrešno da tumači njegove signale i da počne nekontrolisano da raste, iz čega može da nastane tumor. Da bi tumor nastao, dovoljno je da samo jedna ćelija izgubi kontrolu nad svojim umnožavanjem“, objašnjava dr Borojević. Takve ćelije tumora svakog dana stvaraju se u našem organizmu, ali ih imunološki sistem prepoznaje i uništava. Problem nastaje kada je imunitet preopterećen i ne može pravovremeno da reaguje. Zato je životni stil, koji uključuje zdravu ishranu, kontrolu stresa i podjednaku brigu o psihičkom kao i o fizičkom zdravlju, jedan od glavnih faktora dobrog imuniteta.

Što ranije na pregled

Iako karcinom dojke najčešće pogađa žene starijeg životnog doba, više nije retkost da se i kod mlađih, dakle u četrdesetim, tridesetim, pa čak i u dvadesetim, razvije ta zloćudna bolest. Zato nikada nije prerano krenuti na preventivne preglede.

„Nekada je starosna granica za prvi preventivni pregled bila 30 godina, a sada to savetujemo već u dvadesetim. Neke mlade žene već u tim godinama imaju dobroćudne promene koje treba pratiti. Drugima ćemo, posle prvog pregleda, savetovati da dođu za nekoliko godina jer je njihovo tkivo takvo da se ne očekuju veće promene. Nema pravila, ali o dojkama treba voditi računa od onog trenutka kad se formiraju. Insistiramo na ranom otkrivanju karcinoma jer se bolest u toj fazi uspešno leči, dok u uznapredovalom stadijumu često ni ceo moćni medicinski arsenal koji napreduje iz dana u dan ne može da pomogne“, kaže dr Borojević.

Mamograf i ultrazvuk

Dva moćna oružja u otkrivanju tumora jesu mamografija i ultrazvuk. Iako je glavno sredstvo za otkrivanje promena na dojkama, mamografija, koja je rendgensko snimanje, nije precizna kod mladih žena jer je njihovo žlezdano tkivo vrlo gusto, tako da u takvom tkivu teško otkriva i dobroćudne i zloćudne promene. Kako s godinama u ženskim grudima masno tkivo sve više zauzima mesto žlezdanog, u njemu se promene mnogo bolje vide mamografskim snimkom. Zato se prvi mamografski pregled preporučuje u 40. godini, a ako je bilo slučajeva karcinoma dojke u porodici, onda i do pet godina ranije. Za prvi ultrazvučni pregled, kaže dr Borojević, nikad nije prerano, a svakako ga treba obaviti do 30. godine. Preglede posle toga treba obavljati na svakih šest meseci do godinu dana, ali i taj razmak zavisi od stanja, životnih navika i porodične anamneze svake žene.

Najbolje je kombinovati te dve metode. Dok mamografija daje prikaz cele dojke, ultrazvuk se usmerava na manje zone, koje može detaljnije da pregleda sa svih strana. Budući da se sve više usavršavaju i pokazuju jasniju sliku, ultrazvučni uređaji vrlo su delotvorni u otkrivanju promena u gustom tkivu. Tom metodom eventualni tumori mogu se otkriti čak i dve godine pre nego što postanu opipljivi. Najnoviji uređaji mogu otkriti promene veličine od pet-šest milimetara.

„Sam uređaj, međutim, koliko god dobar bio, nije dovoljan. Važno je da stručna osoba te snimke pročita, odnosno interpretira, kako joj ni najmanje promene ne bi promakle“, ističe dr Borojević i dodaje da je zato na preglede važno ići u proverene ustanove s dugogodišnjim iskustvom.

Živeti i preživeti

Ne zaboravite da rak dojke obično nema simptome i da ne stvara bol, pa su redovni pregledi jedini način da promene otkrijete na vreme. Mnoge se žene, međutim, takvih otkrića boje. Negde duboko u sebi na dečji način nadaju se da, ako ne znaju za problem, problema i nema. Svi znamo da je drugačije. A sa otkrivenim karcinomom može se živeti i – preživeti.

„Otkako sam se prvi put suočila sa karcinomom dojke, prošla sam sedam operacija, od čega su četiri bile operacije malignih tumora, ali nakon osam godina konačno sam zdrava i vesela, u punoj formi za dalje, za više“, piše Radmila Vesković, koordinatka volonterskih aktivnosti u Udruženju za žene obolele od raka dojke. Njena priča jedna je u nizu onih koje svedoče da izlaza ima, samo je pitanje želimo li na vreme da otvorimo oči.

Prirodni borci za zdravlje

Sve je više istraživanja koja proučavaju snažne biljne supstance iz različitih namirnica koje su nam nadohvat ruke. Neke od njih toliko su delotvorne da sprečavaju oštećenja DNK, što je osnovni razlog nastanka svih tumora

Na karcinome svih vrsta, odnosno na ono što ih podstiče i ono što ih blokira, usmerena su brojna istraživanja. Mnoga od njih pokazuju da neke prirodne supstance, na primer iz voća i povrća, podstiču snagu naših odbrambenih mehanizama.

U žiži interesovanja našli su se kupus, brokoli, zeleni čaj.

Kupus i srodne biljke poput kelja, karfiola, brokolija i raštana pokazali su se kao vrlo uspešni borci protiv karcinoma. Oni sadrže visoku koncentraciju biljnih aktivnih sastojaka glukozinolata, koji deluju na oslobađanje drugih supstanci iz biljaka sa antikancerogenim delovanjem. Istraživanja pokazuju da konzumiranje povrća iz porodice kupusa jednom-dvaput dnevno može da smanji rizik od raka dojke i do 40 odsto. Uz to, sadrže i I3C, koji čisti organizam od supstanci koje tumori proizvode, ali i menjaju metabolizam estrogena, što utiče na tumore zavisne od tog hormona, kao što je rak dojke.

Za i protiv vina

U toku su i najnovija istraživanja delovanja belog i crvenog luka. Francuski istraživači dokazali su da žene severoistočne Francuske koje često uzimaju tu namirnicu ređe obolevaju od raka dojke jer ona snažno deluje protiv nitrozamina, supstance koja podstiče nastanak tumora.

Od kada sve više navika preuzimamo s Istoka, u fokus je došao moćan začin kurkuma. Njegov glavni sastojak kurkumin ima različite farmakološke učinke, među kojima i snažno antioksidantno delovanje i antikancerogeni potencijal. U laboratorijskim uslovima pokazalo se da kurkumin može da zaustavi rast ćelija nekih vrsta raka, uključujući i rak dojke. Mnogi su se obradovali i reservatolu, sastojku crnog vina, za koji neka istraživanja pokazuju da, između ostalog, sprečava i karcinom dojke. Međutim, treba znati da alkohol povećava rizik od te bolesti.

Oprezno sa hemijom

Sigurno nijedna od tih namirnica odvojeno ne može da dobije bitku protiv karcinoma. Istraživanja pokazuju da zdrava ishrana, a time i zdrav životni stil, štiti DNK od oštećenja i tako smanjuje rizik od bolesti. Sve nabrojane namirnice (ali i mnoge druge) odlični su pomagači u tom procesu, ali samostalno sigurno nemaju tu moć. Njihovo delovanje zavisiće i od niza drugih navika. Zato treba znati da neki drugi negativni faktori mogu da umanje pozitivno delovanje. Jedan smo već spomenuli, a to je prekomerno unošenje alkohola.

Dobro razmislite o uzimanju oralne kontracepcije i hormonalne terapije. Iako imaju brojne prednosti, one blago podižu rizik od raka dojke. Pažljivo birajte kozmetičke proizvode i sredstva za čišćenje domaćinstva. Oni su prepuni supstanci koje mogu biti kancerogene i upravo zato dolaze u fokus naučnih istraživanja.

Birajte prirodne alternative kad god možete. Plastiku u kojoj držite hranu i piće zamenite staklom. Neke vrste plastike sadrže bisfenol, koji se povezuje s nastankom raka dojke jer se u telu ponaša kao estrogen.

Saznajte šta vam govore signali koje vam šalje organizam

Izvor: blic.rs

Štucanje, zevanje, probadanje - ovo su samo neki od signala koje nam šalje telo da bi pokazalo da mu nešto smeta ili da mu je nešto potrebno.

Treperenje oka
Signal: Drhtanje u očnim jabučicama, osoba ponekad ne vidi jasno.
Kako nastaje: Fini mišići koji pokreću oči su prenadraženi.
Šta možete da učinite: Zatvorite nakratko oči i ponovo ih otvorite. Zatim 10 sekundi gledajte u neki udaljeni predmet, povremeno trepćući. I mrak odmara. Zaoblite dlanove i pokrijte oči, a onda gledajte dva minuta u mrak. Ovo je odlična vežba opuštanja.

Štucavica
Signal: Dijafragma se nevoljno kontrahuje, terajući vas da štucate.
Kako nastaje: Pod dejst­vom određenog nadražaja, dijafragma se naglo grči i pluća uvlače vazduh. Mozak naređuje poklopcu grkljana da se zatvori i javlja se štucavica. Šta možete da učinite: U 90 odsto slučajeva pomaže akupresura. Pritisnite s dva prsta pet sekundi udubljenje između grkljana i vratnog mišića.

Zevanje
Signal: Usta se otvaraju, oči zatvaraju, a pluća uvlače vazduh - ovo je refleksna radnja koju je teško zadržati. Kako nastaje: Ovaj urođeni refleks pokazuje da telo prelazi iz stanja budnosti u sta­nje umora. Naročito u veče­­rnjim časovima kada već izvesno vreme udišemo manje kiseonika. Međutim, isti refleks nam pomaže i da se brže aktiviramo. Šta možete da učinite: Da vam ne bi bilo neprijatno u društvu, izađite u hodnik, idite do kupatila, u najboljem slučaju izađite napolje, protegnite se i nekoliko puta duboko udahnite i izdahnite.

Krčanje creva
Signal: Krčanje može biti glasno. Praćeno je ose­ćajem praznine u stomaku.
Kako nastaje: Želudac trans­portuje hranu prema crevima tako što se ritmički grči i opušta. Ove pokrete pravi uvek - čak i kada je prazan. Tada, uslovno rečeno, baca vazduh i kiselinu tamo-amo, proizvodeći karakteristične zvukove. Šta možete da učinite: Jedite polako i dobro žvaćite. Tako ćete progutati manje vazduha. U akutnom slučaju pojedite parče hleba ili žvaćite semenke komorača, koji umiruje mišiće želuca.

Probadanje sa strane
Signal: Kad trčite, dešava se da osetite snažan bol ispod rebara.
Kako nastaje: Pri trčanju organizmu je potrebna velika količina kiseonika, pa su jetra i slezina dobro prokrvljene. Samim tim, one se šire, pritiskajući plućnu maramicu, koja reaguje bolom. Šta možete da učinite: Sta­nite i blago se sagnite. Pri udi­sanju pritisnite šakom bolno mesto, a pri izdisanju popustite pritisak. Tako ćete se odmah opustiti. Probadanje sa strane ćete sprečiti ako ne budete trčali prebrzo.

Dijeta - u čemu najčešće grešimo?

Izvor: poslovnazena.biz
Na početku svake dijete preduzimamo drastične korake u nadi da ćemo brzo izgubiti nakupljene naslage – odričemo se slatkog ili proveravamo svaku etiketu na proizvodu u nadi da će sadržavati što manje kalorija. Pa ipak, koliko god vam namere bile dobronamerne, neke od klasičnih grešaka potkradaju se gotovo svakom. Evo nekih.

Prejedanje niskokaloričnim namirnicama – imajte na umu da namirnice s malo ili bez masnoća obično sadrže više šećera kako bi se nadoknadio nedostatak masnoća, što znači da sadrže više kalorija nego "obične" verzije istog proizvoda.

Nedovoljna konzumacija vode – osim rizika od dehidracije, vrtoglavice i nemogućnosti jasnog razmišljanja, manjak vode u organizmu može dovesti do prejedanja, jer je vrlo lako zameniti žeđ s glađu. Kako biste izbegli ovo pijte barem 1,5 litru vode dnevno. Čini se mnogo, ali tokom dana, pogotovo kada spoljne temperature rastu, pićete i više, a da nećete biti ni svesni toga.

Pijenje soka umesto vode – kupovni voćni sok sadrži šećer, što znači da ima dodatnih kalorija i ne sadrži vlakna kojeg ima u svežem voću. Radije sami napravite sok od sveže isceđenog voća ili još bolje - pojedite ga, jer ćete imati osećaj sitosti.

Izbegavanje malih obroka - možda se čini kao najbolji način za smanjenjem unosa dodatnih kalorija, ali ovo je jedna od lošijih taktika koje možete preduzeti. Naime, izbegavanjem manjih obroka kada ste gladni postajaćete sve gladniji i gladniji pa je verovatnije da ćete se tokom glavnog obroka koji sledi – prejesti. Za male obroke poželjno je jesti voće, povrće, žitarice...

Izbegavanje masnoća – jedna od važnih hranjivih stvari koja je odgovorna za normalno funkcioniranje neurološkog i imunološkog sustava, svakako je masnoća koja će vas učiniti sitima i zadovoljnima. Naravno, postoje loše i dobre masnoće, a dobre ćete naći u maslinovom ulju, ribi, orašastim plodovima... Izbegavajte preteranu konzumaciju mesa i mesnih prerađevina, hranu prženu u dubokom ulju, čips...

Izbegavanje ugljenih hidrata – kao i masnoće, ugljene hidrate ni u kojem slučaju nije preporučljivo izbaciti s jelovnika. Oni su osnovni izvor energije koja je potrebna našem telu i mozgu kako bi uopšte mogao funkcionisati.

Izbegavanje deserta – i dok je za mršavljenje poželjno menjanje loših prehrambenih navika, potpuno izbacivanje deserta s jelovnika nije baš dobra ideja. Ako nikada sebi ne priuštite neku od svoje omiljene hrane, osećaćete se depresivno, nezadovoljno pa je vrlo moguće da lako i brzo odustanete od svog plana za mršavljenje. Priuštite sebi pokoji desert s vremena na vreme, ali vodite računa o količini.

Vežbanje kao izgovor za prejedanje – istraživanja su potvrdila da većina ljudi podcenjuje broj kalorija koji konzumira, a precenjuje broj onih koje sagori. Imajte na umu da vežbanje ne služi tome kako biste mogli više jesti, već da biste izgubili koji kilogram i poboljšali zdravlje. I u dane kada vežbate, pazite na to šta i koliko jedete.

Prebrzo jedenje – čoveku je obično potrebno oko 20 minuta jedenja kako bi se osećao sito. A ako hranu nemilosrdno trpate u sebe, veća je verovatnoća da ćete se prejesti, jer preduhitrićete signal koji vašem mozgu govori da ste siti. Stoga, jedite polako, dobro sažvačite svaki zalogaj i za koji dan ili nedelju imaćete koji kilogram manje.

Sačuvajte zdravu kožu

Izvor: politika.rs

Kada nastupe hladni dani, koža je izložena brojnim negativnim uticajima. Vetar, nagle promene temperature i boravak u zatvorenim prostorijama posebno loše deluju na osetljivu kožu lica i delove tela koji nisu zaštićeni odećom. Zbog toga im je tokom jesenjih i zimskih meseci potrebna intenzivnija nega.

Topao vazduh u zagrejanim prostorijama isušuje kožu, koja izgubljenu vlagu ne može da vrati upijajući vodenu paru iz vazduha. Da bi se njena vlažnost očuvala i tokom zimskih meseci, potrebno je sprečiti oštećenje njenog prirodnog zaštitnog sloja. Kada je smanjena proizvodnja masnoće u gornjem sloju kože – epidermu, ona postaje suva i osetljiva, podložna infekcijama, pa i pojavi ekcema. Zato izbegavajte upotrebu sredstava za čišćenje lica koja sadrže alkohol i sapuna za ruke i telo koji isušuju kožu. U zimskim mesecima proredite i korišćenje krema za piling: nemojte ih upotrebljavati češće od jedanput nedeljno. Pazite i da voda koju koristite za pranje i umivanje ne bude previše vruća, jer i visoke temperature negativno utiču na ovaj telesni omotač.

Ako delite životni ili radni prostor sa pušačima, ili sami pušite, trebalo bi da znate da nikotin sužava krvne sudove i tako sprečava dotok kiseonika i hranljivih materija, dodatno smanjujući otpornost kože.

Kad zahladi, neophodno je i da promenite sredstva za negu kože: ona koja su vam prijala tokom leta, mogu vam naškoditi u hladnim danima. Tokom zime koži su potrebne kreme sa povećanim sadržajem masnoća, kako bi se sprečilo preveliko gubljenje njene vlažnosti. Međutim, i sa njihovom primenom valja biti oprezan, pošto neke vrste masnoća zatvaraju pore i sprečavaju kožu da diše. Mladim osobama i onima sa problematičnom kožom najviše prijaju preparati koji sadrže jojobino ulje, dok zrela koža najbolje reaguje na kozmetička sredstva čiji je osnovni sastojak bademovo ulje ili ulje avokada. Ipak, sredstva za negu kože najbolje je prilagoditi individualnim potrebama. Ako niste sigurni koje od njih će vam najviše odgovarati, pre kupovine potražite pomoć dermatologa.

Da biste kožu što bolje zaštitili od štetnih uticaja, prilikom izlaska na vetar i hladnoću nosite rukavice, šal i kapu, i to one od prirodnih materijala. Pre nego što napustite tople prostorije, namažite lice masnijom hidratantnom kremom, ruke zaštitite kremom sa glicerinom koja će zadržati njihovu vlažnost, a na usne, koje su posebno osetljive, obavezno nanesite balzam. Ne zaboravite da bi kreme koje koristite tokom hladnih dana trebalo da vas zaštite i od štetnog dejstva sunčevih zraka, koje je zimi ponekad jače nego tokom leta.

Riznica prirodne nege

Izvor: B92

U neka davna vremena, priroda nije bila tajna za čoveka. Bila je njegovo stanište i trpeza, prostor u kome je pronalazio sebi sklonište i lek, koji je delio sa svojim božanstvima. Nekada davno ljudi su verovali da su božanstva deo prirode, posvećivali su im planinske vrhove i izvore. Stara planina, kao postojbina boga Peruna, krije pravo bogatstvo lekovitih trava, čiji se čisti ekstrakti nalaze u proizvodima Stare planinske riznice.

Živeći u prirodnom okruženju, čovek je oduvek bio okrenut carstvu biljaka kao izvoru hrane i leka. Možemo da zamislimo da je upotreba lekovitog bilja stara koliko i čovečanstvo. To prijateljstvo je, verovatno, započeto instinktom. Probanjem raznih trava koje je nalazio, čovek je njihovim upoznavanjem i razlikovanjem, vekovima gomilao praktično iskustvo u pogledu njihovih blagotvornih dejstava. Tako stečena veština imala je svoje nevidljive puteve strujanja među generacijama. Danas je to deo tradicije, pomalo zaboravljeno znanje sakriveno u prirodnim oazama, obično daleko od svakodnevnog gradskog života.

Bez obzira da li bismo to želeli da priznamo, pripadnici smo doba u kome je nestalo poverenje prema prirodi. Sa napretkom tehnologije i hemijskih dostignuća, razvio se odnos prema prepatima za negu kao nečemu što nužno dolazi iz farmaceutske industrije. Za sve to vreme, priroda ostaje ogromna laboratorija u kojoj se odvijaju beskonačni, vrlo fini i delikatni hemijski procesi. U bilju se u veoma preciznim odnosima mešaju svi elementi za koje čovek zna (ili ne zna). Što je za nas veoma važno, te supstance su u prirodnom stanju, organski vezane, a upravo ih takve ljudski organizam prima i apsorbuje bez otpora i negativnih reakcija.

Stara planinska riznica

Od 1997. godine, Stara planina je Park prirode. Na ovom jedinstvenom lokalitetu raste oko 1900 vrsta samoniklih biljaka, od kojih su 160 lokalni ili regionalni endemi. Stara planinska riznica upravo ovde pažljivo odabira lekovite biljke i na tradicionalan način spravlja njihove ekstrakte, koji čine jedini sastojak proizvoda za svakodnevnu negu kose, lica i tela. Ono što ih izdvaja i čini različitim jeste odsustvo veštačkih aditiva i ostalih štetnih agenasa.

Ovakav princip proizvodnje podržava obnovljenu potrebu za životom u skladu sa prirodom, za zdravim životom. Bliskost prirodi i poverenje u njena darodavna svojstva osnova su pažnje koju je nužno pokloniti koži kao najvećem i najsloženijem ljudskom organu. Ljubav i optimizam posvećeni su pronalaženju i čuvanju lekovitih sokova po tradicionalnoj recepturi. Poznato je da je iz bilja veoma teško izvući potrebne supstance. Za to se troše tone trave, koje se podležu dugom procesu pripremanja do finalnog proizvoda. A to ih čini dragocenim.

U svakoj bočici proizvoda Stare planinske riznice nam se otkriva mogućnost da provirimo u carstvo misterioznih lekovitih svojstava i dobijemo ono najbolje iz njega. Da osetimo arome smoniklog bilja sa nepreglednih polja Stare planine, da čujemo šum planinskog vetra i uspostavimo kontakt sa sopstvenom autentičnom prirodom.

Pored zaštite i nege kose (šamponi i losioni) i lica i tela (kreme, losioni, kupke, pilinzi), ovi proizvodi otklanjaju tegobe izazvane stresom i štetnim uticajem spoljnih faktora. Zbog toga što je potreba za uspostavljanjem jedinstva tela i duha, za harmonijom koja će obnoviti dugo narušavani sklad, sve izraženija. Ovaj impuls energije i osveženja donosi sveukupan osećaj zadovoljstva i obnavlja zapostavljenu senzualnost čula.

Zaboravljeni jezik biljaka

Vreme je da ponovo progovorimo jezikom biljaka. Da naučimo veštine sprorazumevanja i oslušnemo šta one mogu da učine za naše zdravlje i osećaj uživanja u svom telu.

Beli luk

Zbog sumpornog jedinjenja aliina odličan je antibiotik i antiseptik, preporučuje se za lečenje kožnih bolesti, opadanja kose i perutanja glave.

Bosiljak

Sadrži vitamine B1, C i karotin. Ima antiseptička svojstva, kao i svojstva konzervansa. Koristi se kao sredstvo za umirivanje, stimuliše prokrvljenost kože, čisti je, pospešuje njenu elastičnost i pomaže regeneraciju.

Dragoljub

Upotrebljava se protiv opadanja kose jer tonično deluje na kožu i koren. Ima izraženu antibakterijsku moć i koristi se u lečenju disajnih organa.

Hajdučka trava

Ima jako baktericidno i antiinflamatorno dejstvo. Koristi se protiv gnojenja rana, leči upale, ispucane ruke, ranjive bradavice kod dojilja, osipe na koži, psorijazu. Zbog azulena (kao kamilica) ulazi u sastav preparata za sunčanje – sprečava crvenilo i upale.

Kamilica

Azulen sprečava upale, zapaljenja kože i sluzokože, umiruje i osvežava kožu, leči reumatizam, premorenost, preosetljivost, nesanicu. Koristi se protiv peruti i opadanja kose. Jedno je od najboljih sredstava za lečenje kože i sluzokože, kod opekotina, rana i čireva. Služi za ispiranje polnih organa, ojedenih mesta i očiju i uopšte za sve osetljive organe sa kojima se mora pažljivo postupati.

Eterično ulje kamilice je jedno od najdelikatnijih i veoma je pogodno za decu. Ima sedativno, antidepresivno dejstvo, ublažava bolove u mišićima, pomaže kod upaljenih tetiva i zglobova. Deluje umirujuće i stimulativno.

Kantarion

Taninska biljka, izaziva oporost i dovodi do stezanja tkiva. Smanjuje sekreciju i osetljivost kože i sluzokože i učvršćuje ih. Fenolska jedinjena koja se nalaze u kantarionu imaju izraženu antibakterijsku moć. Deluje antiseptički, ubija razne klice i mikroorganizme. Sadrži dosta karotina i vitamina C, pa ti i ostali sastojci deluju kao antibiotik. Deluje umirujuće na nervni sistem.

Kantarionovo ulje koristi se za spoljnu upotrebu za zaustavljanje krvi iz posekotina i deluje na zaustavljanje gnojenja, čime ubrzava zarastanje rana. Ublažuje opekotine od sunca, osetljivost i bol na ožiljcima. Ublažuje i smanjuje hemoroide i šuljeve. Masaža ovim uljem blagotvorno deluje kod bolova u krstima, zglobovima, kao i kod raznih iščašenja. Nagnječene, ugruvane, podlivene krvlju delove tela treba previjati oblogama natopljenim eteričnim uljem kantariona. Koristi se u kremama za problematičnu kožu, masnu kožu i kosu. Leči akne i reumatizam.

Kopriva

Vitaminska biljka koja sadrži mnogo kalcijuma, fosfora, gvožđa, vitamina C, A, B2, K, belančevine, ugljene hidrate, masti. Sadrži tanin, mnogo soli i hlorofila, mravlje, sirćetne i maslačne kiseline, karotena, fitosterola, lecitina, sluzi, voska. Koristi se protiv opadanja kose i peruti, hrani kosu, kožu i nokte i leči reumatizam i oboljenje zglobova.

Majčina dušica

Timolska biljka, koja je zbog prisustva timola antiseptik i konzervans, ublažava glavobolje, smiruje bolove u slučaju upale nerava, išijasa i reume, koristi se u kupkama, protiv peruti i opadanja kose.

Matičnjak

Sadrži etarsko ulje, tanin, gorke materije, smolu, sluz. Ulje sadrži citral i cittronelal – zato ima miris limuna. Koristi se za umirivanje nerava, u kupkama protiv neuralgije i reumatizma, za masažu - osvežava i otklanja telesni i duševni umor.

Nana

Menta je lekovita, mirisna, medonosna, začinska i industrijska biljka čija se lekovitost nalazi u listu. Pitoma nana je potpuno neškodljiva, bez štetnih posledica i navikavanja i može se svakodnevno upotrebljavati. Zbog svojih korisnih sastojaka, dejstvo ove biljke je višestruko, raznovrsno i primena joj je veoma široka. Primena mente je stara već hiljadama godina. Upotrebljava se kao blag, prijatan i neškodljiv lek za umirivanje. Otklanja glavobolju a neuralgične tegobe smanjuje ili potpuno neutrališe. Otklanja psihički umor, deluje antidepresivno, ublažuje stanje šoka i napetosti. Takođe ima lekovito svojstvo kod snižavanja temperature, ublažuje upale i odbija insekte. Ima afrodizijačko i stimulativno dejstvo. Pogodna je za upotrebu u kupkama, oblogama, uljima za masažu, lokalno.

Etarsko ulje sadrži mentol (do 50%) i menton (15-25%). Mentol ima jako baktericidno dejstvo, koristi se za dezinfekciju i kao aromatik, draži nerve u koži, lako isparava i zbog toga hladi zbog čega je blag anestetik, koristi se protiv bolova, neuralgije, reumatizma. List i eterično ulje propisuju sve farmakopeje u svetu, kotiraju se na raznim berzama, predmet su međunarodne trgovine i važne su sirovine za proizvodnju lekova, higijenskih, kozmetičkih i drugih preparata široke proizvodnje na svim kontinentima.

Neven

Sadrži flavonoide, karotinoide, saponine, polisaharide i eterično ulje. U vidu obloga, ulja, kreme, pa čak i sama sveža biljka ima važnu ulogu u dermatologiji i saniranju oštećene i iritirane kože, opekotina i bradavica. Deluje protivupalno, antiseptički i pomaže zaceljivanje rana, poboljšava cirkulaciju i pospešuje rast novog tkiva. Primenjuje se lokalno za lečenje upala sluznice usta i ždrela. Delotvoran je u lečenju dermatitisa, ekcema, herpesa, sunčanih eritema, psorijaze. Umiruje hemoroide i vaginalne infekcije. Sprečava opadanje kose i pospešuje njen rast.

Noćurak

Sadrži esencijalne masne kiseline (od 7-10%). Ulje sadrži i 72% linolenske kiseline, što predstavlja najbogatiji izvor biološki aktivnog vitamina F, ima osobine antioksidanta – neutrališe slobodne radikale koji su štetni za organizam i sprečava njihov nastanak i usporava proces starenja. Ulje noćurka pomaže kod nadražene i upaljene kože, neurodermatitisa, akni, ekcema,lišaja, psorijaze, gnojnih upala kože, čireva i rana.

Petrovac

Taninska biljka, koja sadrži 12% tanina, zbog toga je adstrigens – izaziva stezanje tkiva. Leči rane, posekotine, kožne bolesti

Ruzmarin

Etarsko ulje se jako ceni u farmaciji i kozmetici. Sastojci su mu: cineol, pinen, kamfor (po kome je dobio ime). Kao sastojak mnogih masti pomaže lečenje reumatskih tegoba, neuralgija, bolova u zglobovima. Deluje i lokalno, na koži antineuralgično, a umiruje i bolove kada se utrljava. Poboljšava prokrvljenost kože glave i pod njegovim uticajem smanjuje se proces opadanja kose. U ovom slučaju deluje kao antioksidans, neutralizacijom slobodnih radikala usporava proces starenja, a time sprečava i ćelavost. Zbog ovog svojstva nezaobilazni je sastojak preparata za ispiranje lica, losiona protiv opadanja kose, šampona za masnu kosu, mirisnih sapuna, parfema, toaletnih voda, soli za kupanje, mirisnih kupki.

Sremuš

Sadrži vredne mineralne soli, šećer, vitamin C, karotin, alicin zbog čega ima jako antibiotsko i antibakterijsko dejstvo, odličan je čistač organizma i blagotvorno deluje kod arterioskleroze, povišenog krvnog pritiska, bolesti jetre, pluća, pri čišćenju rana, želuca i creva.

Rtanjski čaj

Ima svojstva opšteg tonika koji jača organizam. Zbog svojih snažnih antiseptičkih karakteristika, upotrebljava se kod upala kože.

Timijan

Povećava fizičku snagu i popravlja duševno raspoloženje. Zbog izuzetnog antiseptičkog svojstva koristi se kod lečenja upala kože i sluzokože.

Vilino sito

Ima vrlo izražena antibakterijska svosjstva. Koristi se za lečenje kožnih bolesti, teško zalečivih rana i čireva.

Žalfija

Reguliše znojenje, leči od reumatizma, vrlo je stimulativna i podiže tonus. Ima protivupalno dejstvo, tako da se preporučuje kod svih zapaljenja.

Zasto nas boli zeludac

Izvor: PRESS

Stres, žvakaće gume, laktoza i namirnice koje u sebi sadrže gluten, poput pšenice ili raži, neki su od razloga zbog kojih mnogi imaju problema sa želucem

Bolovi u stomaku i želucu u poslednje vreme muči sve više ljudi. Glavni razlog su stres, nezdrava ishrana, alkohol, kafa i boravak u zagušljivim prostorijama. Da bismo izbegli ove bolove, dovoljno je da se pridržavate zdravog režima ishrane. Tako, na primer, izbegavanjem laktoze, namirnica s glutenom, poput raži i pšenice, žvakaćih guma ili voća kao što su banane i jabuke, možete da pomognete sebi i proredite probleme s želucem.

GERB Gorušica koja se javlja tri do četiri puta nedeljno mogla bi da upućuje na gastrezofagealnu refluksnu bolest (GERB), prilikom koje se kiselina iz želuca vraća u jednjak. U tom slučaju svakako se treba konsultovati s lekarom, koji će propisati odgovarajuće neutralizatore kiseline. Ova hronična bolest nije opasna, i simptomi mogu da se ublaže uz određenu prehrambenu samokontrolu. Treba izbegavati citrusno voće (limun, pomorandža, mandarina i grejp), paradajz, jako začinjenu hranu, kafu, čokoladu i vino. Dobrodošli su žitarice, povrće i voće.

Stres

Stresni način života definitivno je najveća pretnja ravnoteži organizma. U trenucima psihičke napetosti hormoni stresa dodatno podstiču normalne kontrakcije želuca i debelog creva, što izaziva pojavu grčeva. Propratna pojava stresa je i loša ishrana bogata mašću i siromašna vlaknima, što pak izaziva zatvor i nadutost. Kada znate da vas očekuje stresan dan, pripremite nekoliko manjih obroka, a kafu zamenite čajem.

Fruktoza

Nutricionisti i lekari kao obavezan sastojak svake zdrave ishrane navode puno voća i povrća. Ali, ako ste osetljivi na fruktozu (voćni šećer), voće je u zoni opreza. Breskve i kajsije su poželjne, ali unos banana i jabuka koje sadrže visoki udeo fruktoze potrebno je smanjiti na najmanju moguću meru. Umesto isključivo voćnog obroka, zdravije je voće rasporediti tokom celog dana.

Žvakaća guma

Uzrok nadutosti može da bude i često posezanje za žvakaćom gumom. Iako je mnogima upravo to delotvorna metoda protiv konzumiranja grickalica, na taj se način u želudac unosi i puno vazduha, koji dovodi do nadimanja. Mnoge žvakaće gume bez šećera sadrže sorbitol, veštački zaslađivač koji u količinima većim od dopuštene izaziva nadimanje.

Laktoza

Uzroci problema s želucem ponekad leže u laktozi, mlečnom šećeru koji se nalazi u mleku, sladoledu i siru. Ako to i jeste slučaj, ne znači da se mlečnih proizvoda treba u potpunosti odreći. Jogurt sadrži enzime koji pomažu u varenju laktoze, dok ih tvrdi sir nema u velikoj meri. Isto tako, organizam možete da „naučite" na laktozu tako što ćete tri ili četiri nedelje nekoliko puta dnevno popiti malu količinu mleka. Ako je problem ozbiljniji, pa laktozu treba obavezno izbegavati, raznim suplementima nadoknađuje se njen smanjeni unos.

Gluten

Osim na mlečne proizvode i voćni šećer, možemo da budemo osetljivi i na gluten. Gluten je belančevina žitarica koja se nalazi u pšenici, raži, a manjim delom u ječmu i zobi. Osetljivost na gluten genetski je uslovljena, te zahteva disciplinovane prehrambene navike o kojima je potrebno konsultovati se s nutricionistom. Radnje zdrave hrane nude sve više proizvoda bez glutena, tako da odricanja i ne moraju da budu tako drastična kako bi na prvi pogled moglo da se čini.

Pešačenje i san čuvaju pamćenje

Saveti koji će vam pomoći da što manje zaboravljate

Izvor: blic.rs

Želite da uplatite dopunu za telefon, ali ne možete da se setite svog broja telefona. Nemate razloga za paniku! Prema najnovijim istraživanjima, više od 70 odsto Evropljana pati od rupa u memoriji.

Obično su posredi samo privremeni i kratkotrajni poremećaji, koji nemaju nikakve veze sa senilnošću ili nekim psihičkim poremećajima. Uglavnom je reč o zaboravnosti, koja je posledica rasejanosti, nepažnje i premorenosti. Uostalom, zaboravnost ima i neke pozitivne strane - naš mozak svakodnevno bombarduje tolika količina informacija da bi on eksplodirao da ne može da pravi automatsku selekciju poruka. Problem godina, međutim, ne treba zane­mariti. Vremenom pamćenje neizbežno gubi na efikasnosti i posle 65. godine zaboravnost je potpuno normalna „fiziološka pojava“. Ipak, ako se poznaju mehanizmi pamćenja, lakše ga je održati u dobroj formi.

Podela memorije
Memorija može da se podeli na neposrednu, kratkoročnu i dugoročnu. Neposredna je kada traje samo nekoliko sekundi (na primer, kada neki broj telefona pamtimo samo onoliko koliko nam je potrebno da bismo ga okrenuli, da bismo ga odmah zatim zaboravili). Kratkoročna je ako neku informaciju koja bi mogla da nas zanima čuvamo samo privremeno, a dugoročna je kada satima, danima, godinama ili celog života pamtimo sadržaje koje nipošto ne smemo da zaboravimo, između ostalog i zato što od njih zavisi naš opstanak.
Memorija nije lokalizovana u nekom određenom delu mozga. On se sastoji od različitih oblasti i svaka od njih ima određenu ulogu u prizivanju slika, pokreta, zvukova i informacija. Naučnici pretpostavljaju da je za dugoročnu memoriju zadužena cela moždana kora (naročito deo oko i iznad ušiju ako se gleda sa spoljašnje strane), dok su centri za neposrednu i kratkoročnu memoriju po svoj prilici smešteni negde duboko u mozgu (spolja gledano, negde iznad nosa).

Vežbajte pamćenje
Vitalnost uma u velikoj meri zavisi od načina života, pri čemu ključnu ulogu imaju ishrana, fizička i intelektualna aktivnost. Za dobru memoriju je neophodna uravnotežena ishrana, koja će mozgu obezbediti sve supstance neophodne za pravilno odvijanje svih biohemijskih procesa u njemu (belančevine, ugljeni hidrati, masti, vitamini, mineralne soli i enzimi). Treba, međutim, izbegavati tešku hranu pošto ona ne opterećuje samo želudac već i mozak.

Pešačenje pomaže pamćenju
Glavi prija i fizička aktivnost (pešačenje, vožnja bicikla, bavljenje bilo kojim sportom na amaterskom nivou) pošto povećava priliv krvi u mozak, koji tako ima na raspolaganju dovoljno kiseonika.
Osim toga, treba imati na umu da je mozak poput mišića kome je, da bi dobro funkcionisao, potreban stalni trening. Što ga više koristimo i što više veza uspostavlja neka nervna ćelija sa drugim neuronima, naše intelektualne sposobnosti su bolje.
Za borbu protiv mentalne lenjosti stručnjaci preporučuju čitanje, pisanje i učenje. Pomaže i rešavanje ukrštenih reči i drugih enigmatskih problema, igranje karata i šaha, učenje stihova i verbalnih ili numeričkih sekvenci napamet... I, naravno, ne treba zaboraviti ni dobar san (u proseku osam sati dnevno), bez koga nema bistrog uma.

Neprijatelji dobrog pamćenja
- Emotivni stres, mentalni premor, anksioznost ili apatija otežavaju fiksiranje uspomena i njihovo vađenje iz skladišta u kome smo ih pohranili. Emotivna ravnoteža je, dakle, uslov za dobro pamćenje.
- Memorija otkazuje i onda kada je mozak predugo izložen intenzivnoj aktivnosti.
- Zloupotreba nekih lekova (pilula za spavanje, sedativa ili antidepresiva) može negativno da se odrazi na pamćenje. Zato se strogo treba pridržavati uputstva lekara i nikada ih ne treba kombinovati. Kokteli ovih lekova mogu da oštete mozak.
- Prekomerno konzumiranje alkohola nipošto ne pogoduje pamćenju. Štaviše, ono je jedan od najčešćih uzroka oštećenja nervnih centara zaduženih za memoriju.

Priroda priskače u pomoć Neke biljke su pravi eliksiri za poboljšavanje pamćenja i mentalnih funkcija. U prvom redu ginko biloba jer sadrži supstance koje podstiču priliv krvi u mozak i, samim tim, pozitivno deluju na koncentraciju i mentalne sposobnosti. Optimalna doza je četiri kapsule od 15 mg dnevno. Ali, oprezno! Ginko bilobu ne treba da koriste osobe koje uzimaju antikoagulanse, pošto njeni efekti mogu da se nadovežu na efekte lekova protiv stvaranja ugrušaka i izazovu izlive krvi u mozgu. Stručnjaci za istočnjačku medicinu preporučuju i ginseng, koji deluje stimulativno na nervni sistem i daje energiju. Ovaj koren takođe štiti od stresa i povećava sposobnost pamćenja i učenja. Ne preporučuje se osobama koje pate od povišenog krvnog pritiska.

Prirodni ciklusi korišćenja hrane u organizmu

Uzimanje što laganije hrane, odnosno hrane za koju je potreban kraći probavni period, od velikog je značaja ako se želimo pravilno i zdravo hraniti. Prerada hrane u želucu traje od 1 do 5 časova, zavisno od vrste hrane. Lako svarljiva hrana preradi se za 1 do 3 sata (pirinač, voće, većina povrća, mleko, pržena jaja); dok je za varanje hleba, kuvanog krompira, maslaca, sira, kuvanih jaja, kiselog kupusa, mesa i ribe, neophodno od 3 do 5 sati. Varenje u crevima traje od 15 do 24 sata.

Hranu koja nije potpuno probavljena teško je izbaciti iz organizma, što dovodi do usporavanja metabolizma, gojaznosti i stvaranja toksičnosti. Opsežna istraživanja su potvrdila da je osnovni ključ zdravog organizma i zadržavanja optimalne težine upravo redovno izbacivanje i oslobađanje od toksičnih otpadnih materija. Da bismo to postigli, ishranu treba prilagoditi biološkim procesima funkcionisanja organizma, odnosno prirodnim telesnim dnevnim ciklusima:

1. Unošenje hrane u organizam i njena probava (aproprijacija) - odvija se od podne do 8 sati uveče.

2. Asimilacija, odnosno apsorpcija i iskorištavanje hranljivih materija odvija se od 8 uveče do 4 ujutro.

3. Eliminacija, odnosno izbacivanje otpadnih materija iz tela - odvija se od 4 ujutro do podneva.

Prema zastupnicima poštovanja prirodnih funkcija tela, posebno je važno da se hrana ne uzima u vreme asimilacije i tokom perioda eliminacije. Tako, za doručak (period eliminacije) preporučuje se uzimanje svežeg voća, prvenstveno onog sa visokim sadržajem vode, ili prirodnih voćnih sokova.
Takođe, nakon 8 sati uveče (vreme asimilacije) ne preporučuje se uzimanje bilo koje druge hrane osim svežeg voća. Inače, uzimanje voća je poželjno uvek kada se oseti glad.

Izvor: zdravaishrana.net

Znojenje kao ritual

PRESS

Boravkom u sauni prirodnim putem ćete osloboditi telo otrova, ojačaćete organizam i psihički se opustiti

Saune se koriste širom sveta za poboljšanje zdravlja, uživanje i opuštanje. Njihov povoljan uticaj na zdravlje i opšte stanje samo potvrđuju tradicija i kultura korišćenja sauna stare više od dve hiljade godina.

Saunom protiv starenja Boravak u sauni je ujedno i tretman protiv starenja, jer povećava sposobnost primanja kiseonika, koja opada posle 30. godine i smanjuje se na svakih 10 godina za pet odsto. Sauna se preporučuje za lečenje akni, povreda, smetnji nastalih usled hroničnih bolesti, reume, artritisa, išijasa, kod hormonalnih i menstrualnih poremećaja... Stara finska izreka kaže: ko god može da hoda, može da koristi i saunu. Starosne granice ne postoje i nemaju uticaj na to ko može da ih koristi. Tako se, na primer, u Nemačkoj i šestomesečne bebe nose u saune.

Znojno kupatilo, što u prevodu sa finskog znači sauna, služi kako bismo telo oslobodili otrova, ali i ojačali organizam. Sauna je više od kupanja tela, ona predstavlja i metodu psihičkog osveženja, gotovo rituala. Sauna i tursko kupatilo su slični postupci koji se koriste u različitim krajevima sveta. Zajednička funkcija im je da se izbace otrovi iz organizma prirodnim putem, kroz kožu.

Ne topi kilograme

Bora Tačić, upravnik rekreativnog centra u Sportskom centru Tašmajdan, kaže da su ljudi ubeđeni da sauna služi i kako bismo smršali, ali znojenje ne znači i topljenje kilograma.
- Važno je da se zna da sauna ne može da pomogne da sagorite kalorije i tako izgubite višak kilograma. Svrha takozvanog profuznog znojenja je oslobađanje toksina koji se gomilaju u organizmu. Dolazi i do velikog vanćelijskog gubitka tečnosti u telu (do dva litra vode), ali organizam mora da nadoknadi izgubljenu tečnost. Kako ne bi došlo do dehidratacije i vrtoglavice, posle saune je poželjno da se pije što više tečnosti. Treba piti vodu ili čaj bez šećera, a ne gazirana pića - kaže Tačić.

Koje osobe ne smeju da koriste saunu l trudnice l sa povišenim krvnim pritiskom l sa sniženim krvnim pritiskom l sa povišenom temperaturom l srčani bolesnici l astmatičari l epileptičari l koje boluju od tumora l sa čirem na želucu l sa oboljenjem kože l u menstrualnom ciklusu l sa problemima u toku zarastanja rana l sa sportskim povredama l sa oboljenjem vena i arterija l sa akutnom psihozom l sa neregulisanim dijabetesom l koje su nedavno operisane l sa bolestima štitne žlezde

Danas pod pojmom sauna podrazumevamo prostoriju s temperaturom od 70 do 100 stepeni. Ljudsko telo može da podnese ove temperature zahvaljujući niskom procentu vlažnosti vazduha koji ne prelazi 10 odsto. Vlažnost vazduha može da se poveća polivanjem vode na užareno kamenje.

Jača organizam

- Čim se uđe u saunu, telo odmah odgovara na toplotu, kapilari se šire, pore se otvaraju i počinje znojenje kako bi se snizila telesna temperatura. Znoj brzo ispari zbog niskog nivoa vlage i upravo je to ono što je dobro za organizam, jer mu se time omogućuje odstranjivanje štetnih materija. Povišena temperatura i suv vazduh izazivaju i privremeno povećanje telesne temperature za dva stepena, što dovodi do ubrzavanja svih vitalnih procesa. Metabolizam se ubrzava, broj otkucaja srca povećava, disajni putevi se šire, bolje se diše i unosi više kiseonika. Dakle, sauna je izvrstan način za jačanje organizma i sprečavanje prehlade ili gripa - kaže Tačić.
U sauni se obično boravi od 5 do 20 minuta, i pri kraju tretmana terapeut sipa na peć malo vode obogaćene eteričnim uljima. Tako dolazi do povećanja procenta vlažnosti.
- Topao vazduh prija, ali ne bi trebalo da se preteruje, jer intenzivnije zagrevanje organizma može da dovede do iscrpljenosti, umora i razdražljivosti. Tokom hladnih meseci, kada se kalorično hranimo i slabo krećemo, pa tako i vrlo malo znojimo, sauna je prirodan i veoma koristan način čišćenja organizma - kaže Tačić.

Snaga za štitnu žlezdu

blic.co.yu
Nedostatak joda utiče na lučenje hormona

Neki ljudi imaju sreću da brzo sagore unete kalorije, dok se kod drugih vidi sve što pojedu i uz to stalno osećaju umor. Da li ćete pripadati prvoj ili drugoj grupi, zavisi od vaše štitne žlezde. Uz pomoć nekoliko jednostavnih trikova možete sami da podstaknete lučenje hormona vitkosti i rad metabolizma.

Vaša prijateljica može da jede koliko god hoće a da ne nabaci nijedan gram, puca od energije i ruke i noge joj nikada nisu hladne. Za razliku od nje, vi osećate umor već u prepodnevnim časovima, iscrpljeni ste i brzo se gojite iako vodite računa o kalorijama i izbegavate masnu hranu i slatkiše.
Možda je za sve kriva vaša štitna žlezda. Ovaj minijaturni organ na prednjoj strani vrata nije veći od oraha, a ipak je jedan od najvažnijih u organizmu. Ako štitna žlezda ne funkcioniše kako treba, onda ništa ne funkcioniše. Ova žlezda luči važne hormone (neurotransmitere) koji prosleđuju informacije ćelijama. Trijodtironin (T3) i tiroksin (T4) podstiču metabolizam i regulišu potrošnju energije u stanju potpunog mirovanja.
Štitna (tiroidna) žlezda utiče na rad srca, varenje, telesnu temperaturu i koncentraciju. Kada proizvodi suviše hormona, utrošak energije raste, a posledice su: gubitak težine, vučja glad, povećanje telesne temperature i ubrzani rad srca. U slučaju da proizvodi manjak hormona, na primer, zbog nedostatka joda, metabolizam je usporen, a posledice su: gomilanje kilograma, nizak pritisak i umor. Simptom smanjene funkcije štitne žlezde je i struma, to jest, uvećanje tiroide.

Jod pomaže
Da bi naša štitna žlezda optimalno funkcionisala i mogla da luči hormone potreban joj je jod. To je esencijalni element u tragovima, što znači da organizam ne može sam da ga proizvede, već ga je potrebno redovno unositi preko hrane. Rezerve joda u štitnoj žlezdi dovoljne su za dvomesečnu proizvodnju hormona. Ako organ duže vreme nema dovoljnu količinu joda na raspolaganju, organizam počinje da nadoknađuje deficit povećanjem žlezdastog tkiva, a posledica je uvećanje štitne žlezde, to jest, struma. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 200 miliona ljudi širom sveta pati od nedostatka joda.
Šta možete da učinite: Svakodnevno preko hrane unesite 200 mikrograma joda! Ljudi u proseku unesu svega 80 mikrograma joda dnevno, i to iako većina koristi jodiranu so. To, očigledno, nije dovoljno. Najveći izvor joda je riba, na primer, mladi bakalar (170 mg), riba list (190 mg) i crni bakalar (200 mg). Potrudite se da vaša štitna žlezda dobije sve što joj je potrebno. Isecite plan ishrane u četiri koraka i zalepite ga na frižider. Tako ćete se s vremenom navići na njega.

Plan ishrane
Ako hoćete da poboljšate rad štitne žlezde evo plana ishrane.
Jednom dnevno sveže voće i povrće!
Najmanje jednom dnevno pojedite porciju svežeg voća i povrća, na primer voćnu salatu za doručak, sveže sirovo povrće ili voće za užinu, ili salatu za ručak. Vodite računa da voće i povrće bude sveže. Pored vitamina i minerala, ono sadrži i flavonoide, biljne pigmente koji pomažu štitnoj žlezdi da stvori rezerve joda.

Ne zaboravite ribu!
Najmanje dva-tri puta nedeljno jedite morsku ribu, spremljenu sa što manje masti, na primer, losos u foliji.
Tri puta dnevno belančevine!
Da bi štitna žlezda pravilno funkcionisala, osim joda, potrebno je da redovno unosite belančevine. U slučaju nedostatka neke od važnih aminokiselina koje ulaze u sastav proteina, na primer tirosina ili histidina, štitna žlezda ne može da proizvodi hormone. Zato je potrebno da tri puta dnevno unesete belančevine u organizam, na primer, sir ili živinsko meso.

Funkcija štitne žlezde Minijaturni organ koji utiče na mnoge procese u organizmu: hormoni štitne žlezde utiču na rad mozga, srca i creva, koncentraciju, hormone, rad srca, telesnu temperaturu i varenje.

Proverite svoju štitnu žlezdu
Oboljenje štitne žlezde može da dijagnostikuje jedino lekar. Ovaj test će vam pomoći da utvrdite da li nešto ukazuje na poremećaj rada ovog organa.

Rešenje: Ako ste na više od tri pitanja odgovorili sa „da“, moguće je da je funkcija vaše štitne žlezde smanjena. Porazgovarajte s lekarom o tome, naročito ako ste primetili da vam je žlezda uvećana ili da imate čvorić u predelu vrata. Analiza krvi i pregled ultrazvukom pokazaće da li su sumnje osnovane. Što se pre utvrdi poremećaj rada štitne žlezde, to će lečenje biti uspešnije.

Kako da se pravilno izborite sa kijavicom - Čaj od maline može da snizi temperaturu

blic.co.yu

Neke metode borbe protiv nazeba, koje su koristile još naše bake, nauka je ipak dovela u sumnju. Koje su najčešće zablude vezane za lečenje kijavice?

U slučaju visoke temperature treba se dobro utopliti i preznojiti
Netačno! Ako se pokrijete debelim ćebetom, na veštački način održavate visoku spoljnu temperaturu, a to remeti našu termoregulaciju. Time se pojačano opterećuju srce i krvni sudovi, što može da izazove lupanje srca, otežano disanje i nagle skokove pritiska. Što je najvažnije, tako sigurno nećete skinuti temperaturu. Naprotiv, lagano ćete je oboriti ako telo bolesnika trljate hladnom vodom ili mu na čelo stavljate hladne obloge.
I uopšte, kad ste bolesni ne treba da se utopljavate. Sigurno ćete se oznojiti, pa vam neće prijati ni najmanja promaja. Možete samo još više da iskomplikujete bolest.

Kad se čovek prehladi, mora da leži u krevetu
Nema nikakve potrebe da osobu koja kija i kašlje prikujete za krevet. Stvar je u tome što se pri dugotrajnom ležanju smanjuje ventilacija pluća i bronhija, pa se u njima nagomilava sluz. A pošto se infekcija „spušta“ odozgo naniže disajnim putevima, onima koji su odlučili da preleže grip preti opasnost od bronhitisa i upale pluća. To naravno ne znači da bolesnik treba da ide na posao i tamo seje viruse. Ali slobodno može da se šeta po kući i obavlja sve uobičajene lakše poslove. Pri tom treba voditi računa da što češće pere ruke da ne zarazi ukućane.

Treba često i mnogo jesti da se ne gubi snaga
Zavisi šta se jede. Na varenje masne hrane ili namirnica bogatih belančevinama organizam troši mnogo vremena i energije. A svu snagu organizam bolesnika mora da usmeri na borbu protiv infekcije. To znači da se mesni proizvodi i čorbe s mesom svedu na minimum.
Treba jesti namirnice koje se lako vare i ne zdržavaju dugo u želucu: sveže i bareno povrće, voće, naročito južno, sokovi i vitaminski napici. Treba možda napomenuti da virus gripa ne voli gaziranu sredinu, pa se preporučuje blago gazirana mineralna voda s dodatkom vitamina C ili svežeg soka od limuna. Mineralna voda takođe pomaže da se iz jetre izbace lekovi, recimo paracetamol koji često uzimamo kad smo prehlađeni ili imamo visoku tempertauru.

Najbolje sredstvo protiv prehlade - čaj od malina
Plod maline zaista sadrži dosta minerala i vitamina A i C. Stoga čaj od malina ili sirup od malina, takozvani malinovac, zaista imaju svojstvo da snižava temperaturu. Ali treba imati na umu da velika količina napitka od malina može da izazove srčanu aritmiju i uspori rad bubrega.

Zategnite mišiće u kancelariji i sačuvajte leđa

blic.co.yu

Pošto po ceo dan sedite u kancelariji, mišići su vam se opustili. Napunite baterije za samo nekoliko minuta pomoću ovih pet vežbi.

Istegnite kičmeni stub
Sedite na stolicu, ispravite leđa, noge raširite u širini kukova, a ruke podignite iznad glave. Donji deo leđa treba da bude priljubljen uz naslon stolice. Istežite ruke i gurajte ih unazad. Ostanite u tom položaju pet sekundi. Ponovite tri puta.
Napomena: Leđa sve vreme moraju da budu prava i zategnuta. Ne podižite ni ramena ni bradu.

Oslobodite se napetosti u potiljku
Zauzmite početni položaj kao u prvoj vežbi, stavite ruke na potiljak i sagnite glavu što više možete, ne pomerajući gornji deo tela. Spojite laktove i ostanite u tom položaju, dišući duboko. Ponovite tri puta.

Opustite cela leđa
Zauzmite položaj kao za vežbu br. 2, skupite noge i opustite gornji deo tela. Stavite dlanove na pod i ostanite u tom položaju.
Dok izdišete vazduh, podižite polako gornji deo tela (dok izbrojite do osam) sve dok se leđa potpuno ne isprave. Ponovite tri puta.
Napomena: Trudite se da ne sedite dugo sa pognutom glavom, čak iako vam to posao zahteva.

Podstaknite cirkulaciju
Sedite, ispravite leđa i spojite noge. Šake i podlaktice oslonite na naslon za ruke. Podignite levu nogu, sa stopalom koje savijate ka sebi. Držeći nogu zategnutu, brzo okrenite stopalo u suprotnom smeru i zategnite prste. Ponovite 20 puta sa jednom, a zatim sa drugom nogom.
Napomena: Izbegavajte previše nagle pokrete koji opterećuju zglobove.

Zategnite unutrašnju stranu butina
Sedite, ispravite leđa i raširite noge (više nego za prvu vežbu). Šake stavite sa unutrašnje strane kolena (kao na slici). Vršite ravnomeran pritisak butinama kao da želite da spojite dlanove (dok polako izbrojite do osam). Ponovite četiri puta. Napomena: Da bi šake mogle da se suprotstave pritisku butina, ruke moraju da budu zategnute.

Kinezis – novi način vežbanja

Blic
Nov način vežbanja na kinezis spravama može da vam pomogne da brzo dođete do željene linije. Reč je o najnovijim spravama za vežbanje, kinezis, koje su se upravo pojavile i kod nas, a na kojima vežbaju mnoge slavne ličnosti - od predsednika Italije do glumica iz Holivuda.

- Na koju god fizičku aktivnost pomislite možete da je svrstate u jednu od tri grupe. U prvu spadaju vežbe mišićnih fleksibilnosti kao što je pilates i joga. Drugi oblik su kardio vežbe, recimo trčanje i biciklizam a u treću grupu spadaju vežbe mišićne snage i izdržljivosti, vežbe koje se rade sa opterećenjem. Ako ste rešili da vežbate u teretani to je OK , ali nije dovoljno. Joga je takođe super, ali nije dovoljna, voziti bajk je u redu, ali ni to nije dovoljno… Najbolje su vežbe koje su raznovrsne, koje u sebi sadrže sve tri grupe fizičkih aktivnosti, a to vam omogućavaju kinezis sprave – objašnjava dr Saša Plećević, fitnes instruktor i tvorac programa „Dr Feel Good“ za „Blic“.

Kako izgledaju sprave za kinezis?
- Reč je o kutijama koje su postavljene u zidu u kojima se nalaze rastegljive sajle. Dok vežbate, vučete sajle, imate slobodu pokreta i opterećenje koje vama odgovara. Od sprave možete da odete čak i tri metra, konstantno ste pod opterećenjem, a mogućnost povrede je minimalna - kaže Plećević.
Ako vežbate na kinezis spravama, način vežbanja zavisi isključivo od vaše kreativnosti. Možete da radite sva tri oblika fizičke forme: kardio trening uz specijalne pojaseve koji vam omogućavaju trčanje, možete da radite pilates i jogu i, naravno, vežbe za mišićnu za snagu i izdržljivost. Tačnije, možete da radite skoro 500 vežbi, samo treba da odlučite koje.
- Efekti su odmah vidljivi jer rade velike grupe mišića pod opterećenjem. Potrebno je da na treningu provedete po sat vremena, tri puta nedeljno - objasnio je Plećević i dodao da za uspeh tokom vežbanja, ipak morate da promenite i način ishrane jer, ukoliko vežbate i jedete više, umesto da smršate, dobićete kilograme.

Šta znate o svom zdravlju

Izvor: 24sata

Pešačenje vas ostavlja bez daha, a imali ste i probleme sa nesanicom. Takođe, boleo vas je stomak i povremeno imate vrtoglavicu...

1. Brzo pešačenje vas ostavlja bez daha, a imali ste i probleme sa nesanicom. Takođe, boleo vas je stomak i povremeno imate vrtoglavicu. Ovo mogu biti simptomi:
a) Depresije
b) Srčanog oboljenja
c) Visokog krvnog pritiska
d) Svega navedenog
2. Koji je vodeći uzrok smrti žena?
a) Rak
b) Infarkt
c) Moždani udar
d) Nesrećni slučajevi
e) Dijabetes
3. Kada bi prvi put trebalo proveriti holesterol?
a) U 10. godini
b) U 20. godini
c) U 35. godini
d) U 40. godini
e) Zavisi od faktora rizika
4. Ranije ste imali gljivično oboljenje, ali vam se simptomi i dalje pojavljuju s vremena na vreme. To može biti znak:
a) Dijabetesa
b) Emfizema
c) Čira na želucu
d) Depresije
e) Alergije na hranu
5. Koliko bi procentualno trebalo unositi masnoća?
a) Oko 10 odsto ukupnog dnevnog unosa kalorija
b) Oko 20 odsto ukupnog dnevnog unosa kalorija
c) Oko 30 odsto ukupnog dnevnog unosa kalorija
d) Oko 40 odsto ukupnog dnevnog unosa kalorija
e) Ne postoji preporučena doza, trebalo bi ih unositi što manje
6. Koliko vam je vežbanja zaista potrebno?
a) Po 45 minuta dva puta nedeljno
b) Po 30 minuta tri ili četiri puta nedeljno
c) Po 60 minuta bar tri puta nedeljno
d) Po 30 minuta bar četiri ili pet puta nedeljno
e) Zavisi od vaših godina i od toga koliko ste u kondiciji
7. Od kada je počela kampanja o štetnosti sunca, da li se broj obolelih od raka kože smanjio?
a) Da, malo ljudi oboleva od raka kože
b) Ne, sve je više onih koji obolevaju i umiru od raka kože
c) Ne, broj obolelih raste, ali se smrtnost smanjila
d) Broj obolelih je isti poslednjih deset godina
e) Da, ali samo među starijima
8. Da li žene imaju češće glavobolje od muškaraca?
a) Ne, imaju je podjednako
b) Da, ali ne mnogo veći procenat
c) Da i glavobolje su jače kod žena
d) Da, ali muškarci imaju bolnije glavobolje i one duže traju
e) Ništa o navedenog
9. Šta od navedenog nije dobar način da se oslobodite stresa?
a) Direktan razgovor sa osobom koja je uzročnik stresa
b) Učiniti nešto dobro za sebe, na primer pojesti ukusan obrok ili popiti koktel
c) Prihvatiti da postoje stvari koje ne možete da kontrolišete
d) Terapija koja će vas uputiti kako da savladate stres
e) Redovna fizička aktivnost
10. Koliko porcija voća i povrća bi trebalo pojesti dnevno?
a) Bar jednu voća ili povrća
b) Jednu porciju povrća i jednu voća
c) Jednu porciju voća i jednu i po povrća
d) Dve porcije voća i dve povrća
e) Četiri ili pet porcija voća i povrća

rešenje testa
Proverite svoje odgovore. Ako imate manje od pola tačnih,
trebalo bi da proširite znanje o vašem organizmu.

1. B - Infarkt nije uvek dramatičan kao u filmovima. Često je prvi simptom samo premor.
2. B - Broj jedan među ubicama žena i dalje je infarkt. Gotovo trećina od ukupnog broja preminulih žena strada od srčanog udara
3. B - Rano kontrolisanje holesterola može da vas sačuva od srčanih oboljenja i moždanog udara.
4. A - Četiri i više gljivičnih infekcija godišnje koje se ne mogu izlečiti lekovima, ukazuju na dijabetes.
5. C - Prevedno, to znači oko 60 grama za aktivnog čoveka ili ženu koja unosi oko 2.000 kalorija dnevno.
6. D - Samo za održavanje postojeće kilaže. Da biste smršali, treba da vežbate bar 60 minuta dnevno, svakodnevno.
7. B - Od melanoma se ove godine razbolelo mnogo više ljudi nego prošle. Koristite kreme sa zaštitnim faktorom.
8. C - Ženske glavobolje su bolnije. Od migrene pati 18 odsto žena i samo 6,5 odsto muškaraca.
9. B - Nije dovoljno da sebe častite nečim lepim jer tako nećete naučiti kako da izađete na kraj sa novim problemima.
10. A - Ako vam je pritisak visok, smanjite unos soli, jedite dosta voća i povrća i nemasnu hranu.