Prosečne cene ugradnje silikonskih proteza u Srbiji od 2.500 do 3.500 evra
Pamela Anderson proslavila je silikone na filmskom platnu
Posledice i negativni efekti svetske ekonomske krize, barem za sada, previše ne pogađaju industriju estetske hirurgije. Za koji santimetar manje u struku, a više u obimu grudi, ali za sliku večne mladosti i lepote, žene su danas više nego ranije spremne na rizik hirurškog noža.
Opsednutost fizičkim izgledom i „bodi-stajlingom” na početku 21. veka čini se da poprima skoro pandemijske razmere.
Prema nekim procenama, za poslednjih pedeset godina, pomoću silikonskog jedinjenja silicijuma i kiseonika, ili popularno rečeno silikonskih proteza, svoje grudi oblikovalo je oko dva miliona žena u svetu. Ovaj podatak bio je alarm za mnoge istraživače da se oglase po tom pitanju.
Napravljene „po meri i želji” svojih vlasnica „od skromne trojke do bujne šestice”, silikonske grudi u početku su bile zanimacija i privilegija Pamele Anderson i holivudskog džet-seta uvek spremnog na novotarije. Danas su postale dostupne svakoj ženi ukoliko ima dovoljno novca za fiskalnu kasu svog estetskog hirurga.
Šta je to toliko privlačno i uzbudljivo u toj veštačkoj i plastificiranoj modi? Zašto žene širom planete olako pristaju na ovu transformaciju, ako najnovija istraživanja pokazuju da muškarci vole zaobljeni stomačić i da retko koji primeti „pomorandžinu koru” na nogama, kojom su žene preopterećene.
Psiholozi žensku potrebu za savršenim grudima uglavnom tumače njenom željom da bude što privlačnija muškom rodu. Estetski hirurzi se, međutim, često stavljaju u „kožu” psihijatara i potrebu za ugradnjom silikona pokušavaju da brane tvrdnjama da se „skalpelom mogu efikasno otkloniti svi kompleksi”.
Antropolozi su u ovom slučaju najoštriji i oni imaju zajednički stav da su žene najčešća ciljna grupa „plastičara”, a ujedno i žrtva tzv. silikonskog sindroma. Za razliku od starih Grka koji su se trudili da naprave ravnotežu između duše i tela, imperativ modernog doba je u atraktivnoj spoljašnjosti.
Prema Mikelanđelovim proporcijama
U „Klinici Colić”, jednoj od najpoznatijih domaćih klinika za estetsku hirurgiju, ističu da su uglavnom mlađe devojke i žene njihovi pacijenti.
Prof. dr Miodrag Colić
Prof. dr Miodrag Colić, generalni sekretar Svetske asocijacije estetskih hirurga, napominje da su prosečne cene ugradnje silikonskih proteza u ovom trenutku u Srbiji od 2.500 do 3.500 evra. Upoređujući ih sa cenama u regionu, ovaj stručnjak kaže da su cene istih operacija u Hrvatskoj i Sloveniji nešto više, dok su u Makedoniji i Crnoj Gori niže.
– Dešava se da pred Novu godinu imamo povećan broj pacijenata, pogotovo onih koji dolaze iz inostranstva. Ove godine svetska ekonomska kriza počinje da uzima svoj danak, što kod nas još nije slučaj, ali se zato kolege u Americi žale na zastoj posla – ističe ovaj estetski hirurg.
Povratak izgubljenog samopouzdanja osnovni je motiv koji dovodi pacijentkinje u kliniku. Prema mišljenju prof. Colića, plastični hirurg ujedno mora da bude i psiholog kako bi mogao da proceni zahteve pacijenata.
– Postoje i nerealne želje pacijenata kojima ne izlazimo u susret i neretko ih i odbijamo. Insistiramo na prirodnim proporcijama žene, koje su date još od Mikelanđela – naglašava profesor Colić, koji je i direktor državne Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS. On napominje da istu vrstu usluga pacijenti mogu dobiti i u državnim ustanovama, s tim što je cena niža za oko 40 odsto u odnosu na privatne klinike.
Dr Jelena Šukrija iz klinike „Orea” objašnjava da se kod njih ugrađuju silikonske proteze američke firme „Mentor” i da, bez obzira na njihovu veličinu, pacijentkinje za operaciju treba da pripreme 3.000 evra. Kao glavni razlog zbog koga se žene odlučuju na ovakav potez dr Šukrija izdvaja različite psihofizičke komplekse sa kojima pojedine žene žive od detinjstva.
Sa ovakvim zaključkom slaže se i antropolog Jovica Stojanović koji u razgovoru za „Politiku” kaže da od svih kompleksa, bez obzira na to da li su oni realni ili iracionalni, ljudi najteže podnose fizičke.
Kompleks „daske”
Prema njegovom tumačenju, fizički nedostaci su jedan od osnovnih temelja moderne „silikomanije” čiji počeci sežu do vavilonskog carstva, kada su umesto silikonskih umetaka žene koristile krpe, pa čak i kore od lubenica.
– Neverovatno je kako neki kilogram viška može da destabilizuje sliku o samom sebi, dok, s druge strane, teško ćete sresti čoveka koji pati zbog „viška” mozga. Fizičke hendikepe podjednako teško podnose oba pola i oni predstavljaju „noćnu moru” za skoro 90 odsto čovečanstva. Ipak, žene teže podnose fizičke mane, a pogotovo teško im pada kompleks „ravne daske”, odnosno malih i nerazvijenih grudi. Istraživanja pokazuju da su žene koje imaju ovaj problem često agresivne, nesocijalne, povučene, depresivne, često sklone alkoholizmu, imaju smanjenu motivaciju za rad i učenje. Problem je u tome što se one ne osećaju ženstveno i poželjno – objašnjava Stojanović.
Statua Vilendorfske Venere, mitske majke, ljubavnice i boginje, vekovima se uzima kao simbol plodnosti, a za većinu žena ova figura, stara više od 20 vekova, služi kao ideal u silikonskom „podešavanju” grudi.
– Problem pojedinih žena je što sebe ne mogu da prihvate realno, sa svim svojim fizičkim manama i vrlinama, tako da su estetski hirurzi napravili veliki biznis „krpeći” njihove komplekse.
– Doktori će vam napraviti i rogove, ako to tražite. Činjenica da se najbolje živi od eksploatacije tuđih kompleksa nikoga ne može da opravdava u zgrtanju ogromnog novca. Nažalost, doktori ne govore o učestalosti pojave raka dojki koje su prepune silikona. Dojenje je, takođe, otežano jer silikonski jastučići pritiskaju kanale mlečnih žlezda, pa su mnoge žene primorane da koriste zamenu za prirodno mleko – naglašava Stojanović i dodaje da silikonska proteza uvek ostaje strano telo, falsifikat i optička stimulacija.
Prema njegovim rečima, to je hrana samo za jedno čulo – za muške oči, dok su sva ostala čula isključena.
– Silikonska žena je samo hirurški izvajana slika, a njena tragikomičnost je u tome što nosi etiketu sa natpisom „gledaj i ne diraj” – primećuje Stojanović. Silikoni, prema mišljenju ovog stručnjaka, mogu biti neugodni i frustrirajući, tako da osobi može biti loše u sopstvenom telu.
Umesto da ljudi počnu da menjaju sebe i pogrešne stavove, oni idu linijom manjeg otpora i pribegavaju preoblikovanju tela. Hod lakšim putem je najčešće hod stranputicom. U ovom slučaju neretko vodi u silikonsko umiranje ženstvenosti – opominje Jovica Stojanović.
Bez obzira na to kakve ste građe, uvek je moguće naći kvalitetan grudnjak, haltere u obliku bokserica ili korset za svečane prilike. Mnogi priznati proizvođači organizuju godišnje rasprodaje na kojima se po nižim cenama mogu kupiti modeli kakve treba da imate u svom ormanu. Ako želite da delujete ženstveno i romantično, nije toliko važno da pratite modne trendove već da znate da prilagodite donji veš svojoj odeći.
Kako se više bliži zima, dolazi i razdoblje prehlada, viroza i gripa. Manje sunca, manje vitamina - više rizika za odbrambeni sistem. Imajući to u vidu, bilo bi dobro prisetiti se nekih trikova kako da sve to izbegnemo. Imunitet su sve odbrambene reakcije našeg tela u borbi protiv raznih bolesti, ali se bez dodatne pomoći ipak ne možete izboriti sami protiv njih.
Dovoljan unos proteina, kao i voća i povrća najjednostavniji je način za poboljšanje imuniteta. Osobe koje ne jedu meso, poput vegetarijanaca ili onih koji su na dijeti koja ga isključuje, imaju slabiji imunitet. Dakle, zimi povremeno jedite i slaninu i jaja, ali pazite na dobru podlogu vitaminima. Bez njih sve to nema smisla. Dakle, citrusi i jabuke moraju postati obavezan deo menija. Pošto, ispijanje velike količine vitaminskih napitaka verovatno neće smanjiti šanse za infekciju, mnogo je važnije zdravo se hraniti i u ishranu uvesti namirnice bogate vitaminima.
3. Pijte jogurt
Slatka, gusta, viskozna namirnica, koju medonosne pčele proizvode od nektara cvetova i odlažu u saće da sazri. Iako hemijski sastav meda zavisi od i od načina vađenja iz saća, može se sa sigurnošću reći da se sastoji od otprilike 180 supstanci od kojih su u najvećem delu (75%) zastupljeni jednostavni ugljeni hidrati, glukoza i fruktoza, koji se brzo pretvaraju u energiju i tako podstiču umnu i fizičku aktivnost.